Svečanost je bila dvostruka, jer se istovremeno slavila trogodišnjica ordinacije i preseljenje u novi prostor poznate bečke lekarke dr Zorice Mijalković, koja je istaknuta članica i dobrotvor Prosvjete. Ona je osetila i prepoznala ideju i misiju koju Prosvjeta nosi i ponudom prostora za dalji rad podržala njeno delovanje.

S obzirom da se ordinacija i kancelarija nalaze jedna pored druge, organizovana je zajednička proslava, sa željom da se ukaže na potrebu jedinstvenog pristupa zdravlju ali i sveukupnom kulturnom i duhovnom životu bečkih Srba.

Među gostima je, naravno bilo i austrijanaca, ali najviše je bilo članova Prosvjete, od kojih su mnogi lekari, inženjeri, privrednici, intelektualci, kojima je zajednička ideja očuvanje tradicije, kulture, kao i popravljanje položaja srpske zajednice u Beču.

Svečane i nadahnute govore su, osim predsednika Prosvjete, održali i dr Mijalković i protojerej-stavrofor Krstan Knežević, starešina hrama Sv.Save, koji je i osveštao prostorije. On je govorio o viševekovnom prisustvu Srba na ovim prostorima i podsetio na to da je još sveti Sava ustanovio bolnicu u Hilandaru, podsetivši da Srbi imaju dugu tradiciju na tom polju, te da su mnogi viđeni bečki Srbi bili lekari, ali i pedagozi kojima je sudbina svog naroda uvek bila u srcu.

Dr Mijalković je istakla da Srbi poštuju zemlju domaćina, da su mnogi od njih vredni i cenjeni u svom okruženju, ali i da su posvećeni očuvanju svoje kulturne posebnosti i tradicije, što je važan element u međusobnom upoznavanju i uvažavanju.

Proslavu su svojim prisustvom uveličali i ambasador Republike Srbije u Austriji, NJ.E. Milovan Božinović sa suprugom, ambasadorka Bosne i Hercegovine, NJ.E. Tanja Milašinović-Martinović, gospođa Itana Pavićević-Jeremić iz Konzulata R.S. u Beču, vojni atašei, članovi diplomatskog kora, sveštenstvo, istaknuti privrednici, umetnici, javni radnici, pripadnici medija, kao i predstavnici mnogih srpskih organizacija u Austriji.

U programu je učestvovala umetnica Jelena Krstić, koja je svojim prepoznatljivim glasom otpevala splet tradicionalnih srpskih pesama, što je publika u više navrata pozdravila iskrenim aplauzima. Svoj deo nastupa završila je izvođenjem „Himne Prosvjete“ koju je pre sto godina napisao Aleksa Šantić, a ove godine, u Beču, komponovao kompozitor Branko Karakaš.

Slavlje je nastavljeno koktelom u obližnjem salonu „Damiani“, uz muziku vrsnih instrumentalista, Miroslava i Aleksandra Jankeh, uz koje su se, do duboko u noć, družili prijatelji i gosti Prosvjete.

Na kraju, treba reći da će kancelarija Prosvjete od novembra biti otvorena za sve članove i prijatelje, kao i sve koji žele da učestvuju u brojnim projektima, od kojih treba pomenuti: „Pomoć u učenju“ za školsku decu, „Malu igraonicu“ za mališane predškolskog uzrasta, zatim „Retoriku“ za one koji žele da usavrše svoje znanje srpskog jezika, kao i „Debatni klub“ za sve koji žele da poboljšaju kvalitet nemačkog jezika…

Oni koji još nisu članovi moći će da se učlane, a ponudiće se i mogućnost pretplate na časopis „Nova zora“, u izdanju glavnog odbora Prosvjete, kao važan oblik podrške borbi za očuvanje srpskog identiteta na svim prostorima gde Srbi žive.

Otvaranje kancelarije znači i početak rada na biblioteci Prosvjete u Beču, za koju postoji lepo interesovanje, ali i potreba šire podrške naših građana i institucija.

Na kraju, mali programski citat iz govora prof. Srđana Mijalkovića, predsednika bečke Prosvjete: „Siguran sam, od danas će ovo mesto biti mesto “reči”. Mesto poštovanja pisane i izgovorene reči. Mesto gde se one čuvaju i gde se uvek mogu slobodno i glasno izreći. Gde se slova i rečenice, knjige i jezici, odslikane i odigrane reči, a sa njima i ljudi koji ih nose i stvaraju, mogu susresti i oplemeniti. Gde se reči, različitih izvora, ideja i jezika, dopunjuju i slažu. Mesto, gde se reči, zaodenute u poštovanje, kulturu, tradiciju u suživot, uvek iznova mogu razumeti i graditi.“