“Српско просвјетно и културно друштво Просвјета – Аустрија” је огранак “Српског просвјетног и културног друштва Просвјета” са сједиштем на Палама, Република Српска, Босна и Херцеговина, које је основано 1902. године у Сарајеву, а обновљено, после вишегодишње паузе, 1990. године такође у Сарајеву.
СПКД “Просвјета” има своје огранке у Републици Српској, БиХ, Србији, Црној Гори и свим другим земљама гдје у значајнијем броју живе Срби, па тако и у Аустрији.
(1) Друштво носи назив «Српско просвјетно и културно друштво Просвјета, одбор за Аустрију – у даљњем тексту Друштво.
(2) Сједиште Друштва је у Бечу, а подручје његовог дјеловања се простире на читаву Аустрију.
(3) Приликом остваривања својих циљева, зацртаних у Статуту, Друштво се ослања на програм Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ у Републици Српској, односно Босни и Херцеговини.
(4) Друштво може оснивати огранке.
(5) Друштво има заставу, грб (лого) и печат. О облику и изгледу заставе, грба и печата одлучује Скупштина Друштва.
Друштво, чији рад није усмјерен на стварање профита, има сљедеће циљеве:
а) чување идентитета српског народа;
б) стална брига за његовање и употребу српског језика и ћирилице у свим видовима културног и јавног живота српског народа;
в) проучавање историје и његовање традиције из живота Срба;
г) проучавање и његовање дисциплина значајних за културу и духовност српског народа;
д) проучавање и његовање српске културне баштине;
ђ) организовање и подстицање научног, културног, умјетничког и књижевног стваралаштва;
е) развијање сарадње са сродним институцијама и организацијама у Аустрији и иностранству;
ж) унапређење контаката и сарадње у области културе са припадницима српског народа у другим земљама;
з) представљање српске културе и традиције Аустријанцима и другим етничким групама у Аустрији;
и) заједничке манифестације са Аустријанцима и другим етничким групама у Аустрији, без обзира на њихову етничку припадност.
ј) брига о очувању народног здравља и човјекове околине;
к) Упознавање припадника других етничких група у Аустрији са српском културом и традицијом.
(1) Циљеви Друштва оствариваће се идеалним и материјалним средствима наведеним у ставовима 2 и 3 овог параграфа.
(2) Идеална средства су:
а) предавања и скупови;
б) дискусије;
в) изложбе и књижевне вечери;
г) културне приредбе и манифестације;
д) оснивање књижевних, пјевачких, фолклорних, музичких и других група и секција;
ђ) издавање публикација;
е) уређивање интернет странице Друштва;
ж) информативна дјелатност у електронским и штампаним медијима;
з) оснивање библиотеке и читаонице;
и) оснивање књижаре;
ј) курсеви српског језика за дјецу и омладину;
к) курсеви њемачког језика у циљу лакше интеграције и бољих шанси у друштву
к) додјељивање стипендија ђацима и студентима;
л) организовање стручних и научних одбора за српски језик, историју, књижевност, етнологију, музикологију, екологију и слично;
љ) заједничка дружења.
(3) Неопходна метеријална средства ће се обезбиједити:
а) оснивачким улозима и чланарином;
б) приходима са приредби и манифестација као и приходима из рада привредних субјеката чији је оснивач и власник Друштво;
в) субвенцијама;
г) добровољним прилозима;
д) акцијама прикупљања материјалних средстава;
ђ) легатима и добротворима;
е) донацијама;
(1) Чланови Друштва могу бити редовни, ванредни и почасни.
(2) Редовни чланови су они који у пуној мјери учествују у остваривању циљева и задатака Друштва утврђених овим статутом. Ванредни чланови су они који активности Друштва помажу прије свега увећаном чланарином или давањем додатне финансијске или материјалне помоћи, као што су утемељивачи, добротвори, задужбинари, легатори итд. Утемељивачи и добротвори су она лица, која Друштву приложе барем минимални новчани износ утврђен одлуком Скупштине Друштва. Почасни чланови су она лица, које као такве прогласи Скупштина на приједлог Управе или члана Друштва због њихових посебних заслуга за рад Друштва.
(1) Чланови Друштва могу бити физичка и правна лица.
(2) Одлуку о примању редовних и ванредних чланова доноси Управа Друштва. У случају негативне одлуке, Управа није обавезна да ту одлуку образложи.
(3) Пријем редовних и ванредних чланова прије регистрације Друштва врше пропоненти (оснивачи) Друштва, а уколико је већ именована Управа, онда сама та Управа. Ово чланство постаје пуноважно тек онда када Друштво буде и званично регистровано. Ако се Управа изабере послије регистрације Друштва, онда ће и (дефинитиван) пријем редовних и ванредних чланова до избора Управе обављати пропоненти Друштва.
(4) Проглашавање почасних чланова врши Скупштина на предлог Управе, с тим да сваки члан има право да одговарајуће предлоге упути Управи Друштва.
(5) Сваки члан има чланску карту и истовремено је члан „Просвјете“ у Босни и Херцеговини.
(1) Чланство у Друштву престаје: смрћу, добровољним иступањем или искључењем (за физичка лица), а код правних лица добровољним иступањем или искључењем, односно губљењем статуса правног лица.
(2) Иступање из чланства је могуће на крају тромјесечја, с тим што члан намјеру о иступању мора писмено саопштити Управи најмање мјесец дана раније.
(3) Управа може искључити неког члана уколико овај не плаћа чланарину дуже од шест мјесеци, а Управа га је претходно два пута писмено опоменула и дала му разуман рок за плаћање заостале чланарине. Без обзира на искључење, члан је обавезан да плати заосталу чланарину.
(4) Искључење неког члана од стране Управе може услиједити и због грубог кршења чланских обавеза као и због нечасног понашања самог члана.
(5) Одлуку о опозиву почасног чланства из разлога наведених у ставу 4 може донијети Скупштина Друштва на приједлог Управе.
(1) Сваки члан има право и дужност да учествује у раду Друштва, да присуствује приредбама и другим манифестацијама које организује Друштво и да користи инфраструктуре Друштва. Права гласа у Скупштини као и активно и пасивно бирачко право имају само редовни и почасни чланови.
(2) Сваки члан има право да од Управе добије копију Статута.
(3) Најмање једна десетина чланова има право да од Управе затражи сазивање Скупштине.
(4) Управа је дужна да на свакој Скупштини чланове информише о раду и финансијском пословању Друштва. Управа је дужна да такве информације пружи и у било ком другом тренутку, и то у року од четири седмице, уколико то затражи најмање једна десетина чланова уз навођење ваљаних разлога.
(5) Управа је дужна да информише чланове о консолидованом завршном рачуну. Уколико се то чини на Скупштини, онда у то морају бити укључени чланови Надзорног одбора.
(6) Обавеза чланова је да у складу са својим могућностима раде на остваривању интереса Друштва и избјегавају све радње које могу нанијети штету угледу и циљевима Друштва. Они морају да се придржавају одредаба Статута као и одлука органа Друштва. Редовни и ванредни чланови су дужни да на вријеме плаћају чланарину, чију висину утврђује Скупштина.
Органи Друштва су Скупштина (§§ 9 и 10), Управа (§§ 11 до 13), Надзорни одбор (§ 14) и Арбитражни суд (§ 15). Друштво може, у складу са Статутом, доносити програм рада, пословник о раду органа као и друга акта којим се ближе уређују питања у вези са начином рада и дјеловања Друштва.
(1) Скупштина је „скуп чланова“ у смислу Закона о удружењима грађана из 2002. године. Редовна Скупштина се одржава сваке двије године.
(2) Ванредна Скупштина се мора одржати у року од четири седмице
а) по одлуци Управе или редовне Скупштине,
б) на писмени захтјев најмање једне десетине чланова,
в) на захтјев чланова Надзорног одбора (§ 21, став 5, прва реченица Закона о удружењима грађана),
г) по одлуци једног или оба члана Надзорног одбора (§ 21, став 5, друга реченица Закона о удружењима грађана, § 11, став 2, трећа реченица овог Статута),
д) по одлуци старатеља кога поставља надлежни суд ((§ 21, став 5, друга реченица Закона о удружењима грађана 11, став 2, посљедња реченица овог статута).
(3) Позив како на редовну, тако и на ванредну Скупштину мора бити упућен свим члановима најмање двије седмице прије термина за одржавање скупштине писмом, факсом или електронском поштом (на број факса, односно на адресу електронске поште коју је члан саопштио Друштву). Скупштину могу сазвати Управа (§ став 1 и 2, лит. а – в), један или оба члана Надзорног одбора (став 2, лит. г) или старатељ кога постави надлежни суд (став 2, лит. д).
(4) Амандмани за Скупштину достављају се Управи у писаној форми, факсом, редовном или електронском поштом најмање седам дана прије датума одржавања Скупштине.
(5) Важећи закључци могу се – осим кад је у питању захтјев за сазивање ванредне Скупштине – доносити само ако су у вези са дневним редом.
(6) Право учешћа на Скупштини имају сви чланови. Право гласа имају само редовни и почасни чланови. Сваки члан има један глас. У случају немогућности доласка на Скупштину, могуће је преношење права гласа писменим овлашћењем на неког другог члана.
(7) Скупштина пуноважно одлучује ако су сви чланови Друштва уредно позвани и ако је присутна најмање половина чланова Друштва. Уколико овај други услов није испуњен у тренутку када Скупштина треба да почне, почетак Скупштине се помјера за пола сата и тада она пуноважно одлучује без обзира на број присутних чланова Друштва под условом да је члановима у позиву за Скупштину скренута пажња на ову околност.
(8) Скупштина доноси одлуке по правилу натполовичном већином важећих гласова присутних чланова, осим у случајевима мијењања Статута и гашења Друштва када је потребна двотрећинска већина важећих гласова присутних чланова.
(9) Скупштини предсједава предсједник Управе, а у случају спријечености његов замјеник. Ако је и он спријечен, онда Скупштини предсједава по годинама најстарији присутни члан Управе Друштва.
Скупштина:
а) усваја програм рада за свој изборни период;
б) усваја финансијски план;
в) разматра и усваја извјештај о раду као и финансијски извештај уз укључивање чланова Надзорног одбора;
г) бира и смјењује чланове Управе и Надзорног одбора;
д) одобрава правне послове између чланова Надзорног одбора и Друштва;
ђ) разрјешава Управу;
е) утврђује висину приступнине и чланарине за редовне и ванредне чланове;
ж) додјељује и укида статус почасног члана;
з) одлучује о измјенама Статута и добровољном гашењу Друштва;
и) спроводи консултације и одлучује о другим питањима која су на дневном реду.
(1) Управу чини дванаест чланова: предсједник и његов замјеник, секретар и његов замјеник и благајник и његов замјеник и још шесторо чланова.
(2) Управу бира Скупштина. У случају смрти члана Управе, те болести, неактивности, или из других оправданих разлога, Управа може у току мандатног периода именовати нове чланове Управе из редова чланова са пасивним правом гласа, с тим да је неопходно да се на првој сљедећој Скупштини прибави сагласност за то именовање. Уколико не дође до попуне кооптирањем, тако да Управа није у стању да ради у потпуности или на неодређено дуже вријеме, сваки од чланова Надзорног одбора је дужан да одмах сазове ванредну Скупштину у циљу бирања нове Управе. Уколико ни чланови Надзорног одбора нису у стању да дјелују, онда је сваки редовни члан, који уочи озбиљност ситуације, дужан да одмах од надлежног суда затражи постављање старатеља који без одлагања мора да сазове ванредну Скупштину.
(3) Управа се бира на двије године; послије тог периода је могућ реизбор. Свака функција у Управи се мора обављати лично.
(4) Сједнице Управе писменим или усменим путем сазива њен предсједник, а у случају његове спријечености – његов замјеник. Ако је и овај спријечен на дуже неодређено вријеме, онда сваки члан Управе може сазвати сједницу Управе.
(5) Управа пуноважно одлучује ако су позвани сви њени чланови и ако је половина њих присутна на сједници.
(6) Управа одлучује натполовичном већином гласова присутних чланова; у случају неријешеног резултата одлучује глас предсједника.
(7) Сједницама Управе предсједава њен предсједник, а у случају његове спријечености, њен потпредсједник. Ако је и он спријечен, онда сједницама предсједава по годинама најстарији присутни члан Управе или неки други члан Управе за којег се одлучи већина осталих чланова Управе.
(8) Мандат члана Управе (став 3) престаје осим смрћу и истеком мандата, смјењивањем (став 9) или давањем оставке (став 10).
(9) Предсједник и секретар Управе су по функцији чланови Скупштине Друштва са сједиштем у Босни и Херцеговини (Генерална скупштина) и присуствују њеним редовним и ванредним засједањима.
(10) Скупштина има право да у сваком тренутку смијени читаву Управу или њене поједине чланове. Смјењивање ступа на снагу избором новеУправе, односно чланова Управе.
(11) Чланови Управе имају право да у сваком тренутку дају писмену оставку. Изјава о давању оставке се упућује Управи, односно Скупштини када оставку даје читава Управа. Оставка постаје дјелотворна тек избором или кооптирањем (став 2) насљедника.
Задатак Управе је да руководи радом Друштва. Она је „руководећи орган“ у смислу Закона о удружењима грађана из 2002. године.
Надлежна је за све задатке који Статутом нису пренијети у надлежност неких других органа Друштва:
(1) организује финансијско пословање примјерено потребама Друштва са текућим вођењем уласка и изласка финансијских средстава и води списак имовине као минималну обавезу;
(2) припрема нацрт буџета, извјештај о раду и финансијски извјештај;
(3) припрема и сазива Скупштину у случајевима § 9 став 1 и став 2, лит. а – в, овог статута;
(4) информише чланове Друштва о активностима Друштва, финансијском пословању Друштва као и о верификованом извјештају о финансијском пословању;
(5) управља имовином Друштва;
(6) прима и искључује редовне и ванредне чланове Друштва;
(7) прима и отпушта запослене раднике у Друштву.
(8) Управа једном годишње, а по потреби и чешће, подноси извјештај Главном одбору у Босни и Херцеговини о раду Друштва у Аустрији.
(1) Предсједник води текуће послове Друштва. Секретар помаже предсједнику у руковођењу пословима Друштва.
(2) Предсједник представља Друштво. Писмена документа су пуноважна ако их потпишу предсједник или секретар, док су за финансијске трансакције (диспозиције имовинских добара) неопходни потписи предсједника и благајника. За правне послове између чланова Управе и саме Управе неопходна је сагласност још најмање једног члана Управе који је лично неутралан у вези са том правном ствари.
(3) Пуномоћ за обављање правних послова, тј. за заступање Друштва према вани и потписивање одговарајућих докумената, могу издати само лица наведена у ставу 2.
(4) У случају да Друштву пријети непосредна опасност од уништења материјалних добара или трајне штете по углед Друштва због којих се мора хитно дјеловати, предсједник има право да и у стварима за које су надлежни Скупштина и Управа, самостално и на властиту одговорност доноси потребне одлуке; те одлуке морају накнадно бити одобрене од стране надлежних органа Друштва.
(5) Предсједник предсједава Скупштини и Управи.
(6) Секретар води записнике Скупштине и Управе.
(7) Благајник је одговоран за уредно финансијско пословање Друштва.
(8) У случају спријечености, предсједника, секретара и благајника замјењују њихови замјеници.
(1) Скупштина бира два члана Надзорног одбора на период од двије године. Послије истека двогодишњег периода могућ је реизбор. Чланови Надзорног одбора не могу бити чланови ниједног другог органа изузев Скупштине – чији рад надзиру.
(2) Задатак чланова Надзорног одбора је контрола текућег пословања, као и контрола финансијског пословања у смислу уредног рачуноводства и трошења средстава у складу са Статутом. Управа је дужна да члановима Надзорног одбора стави на располагање сва потребна документа и да им да све потребне информације. Чланови Надзорног одбора су дужни да Управу обавијесте о резултатима контроле.
(3) За правне послове између чланова Надзорног одбора и Друштва је неопходна сагласност Скупштине. Иначе, за чланове Надзорног одбора важе одредбе § 11, став 8 до 10, по смислу.
(1) Арбитражни суд, као интерни орган Друштва, је надлежан за рјешавање свих спорова који настају унутар Друштва у оквиру његовог рада. То је „институција за поравнање“ у смислу Закона о удружењима грађана из 2002. године, а не арбитражни суд према §§ 577 ff ZPO, Закона о парничном поступку.
(2) Арбитражни суд чине три редовна члана Друштва. Он се оформљује тако што једна страна у спору у писменој форми именује Управи једног члана као судију. У року од седам дана Управа тражи од друге стране у спору да у року од четрнаест дана именује са своје стране члана Арбитражног суда. Пошто од Управа у року од седам дана добију одговарајуће обавјештење, именоване судије бирају у року од слиједећих четрнаест дана трећег редовног члана за предсједника Арбитражног суда. У случају да предложени добију исти број гласова, одлучује жријеб. Чланови Арбитражног суда не могу бит чланови ниједног другог органа – изузев Скупштине – чији рад је предмет арбитраже.
(3) Пошто саслуша обје стране, Арбитражни суд доноси своју одлуку у присуству свих својих чланова простом већином гласова. Судије Арбитражног суда одлуке доносе уз пуно поштовање своје свијести и савјести. Одлуке суда су коначне унутар Друштва.
(1) Одлуку о добровољном распуштању Друштва може донијети само Скупштина, и то само са двотрећинском већином важећих гласова присутних чланова и уз претходне консултације са Главним одбором СКПД «Просвјета» у Босни и Херцеговини.
(2) Скупштина мора донијети одлуку и о томе шта ће се десити са имовином Друштва уколико постоји. Она мора да именује једно лице које ће обавити потребну процедуру као и да донесе одлуку о томе на кога ће то лице пренијети имовину која остане послије подмирења свих потраживања. Та имовина се, уколико Скупштина другачије не одлучи, преноси на Српску православну црквену општину „Свети Сава“ у Бечу, уз право да иста њоме руководи и чува је до времена када ће се поново стећи услови за покретање рада новог друштва са истим или сличним циљевима у Аустрији, којем ће та имовина тада бити стављена на даље располагање.