Septembar – Inicijativa Prosvjete se bliži uspehu – Heroina Dijana Budisavljević dobija park u Beču

Incijativa koju je Srpsko prosvjetno i kulturno društvo Prosvjeta Austrija pre dve godine pokrenulo, da jedna ulica, trg ili park u glavnom gradu Austrije dobije ime heroine Diane Budisavljević, se bliži ostvarenju.

Lokalni parlament 9. bečkog okruga, to jest njegovi članovi iz socijalističke partije (SPÖ) su se pokazali otvoreni da podrže ovu Prosvjetinu ideju. Ipak, pošto SPÖ ne čini većinu u okrugu, usvajanje predloga će zavisiti i od spremnosti drugih stranaka da podrže ovu inicijativu.

U utorak, 3.9. na sastanku predstavnika srpskih udruženja koji je inicirala SPKD Prosvjeta Austrija ( prisutni bili i predstavnici Saveza Srba u Austriji i Zajednice srpskih klubova u Beču) sa mladim kandidatom SPÖ za naredne parlamentarne izbore, Markusom Gremelom, diskutovalo se o Prosvjetinom predlogu da se ime Dijane Budisavljević nađe u javnom prostoru grada Beča. Suvišno je reći da je su svi prisutni bili saglasni da se ovoj heroini, koja je spasila više od 15.000 uglavnom srpske dece iz ustaških koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu, mora odati takva vrsta priznanja.

Svaki početak je težak

Od predsednika Prosvjete prof. Srđana Mijalkovića saznajemo da je: „naš blagajnik Nedeljko Savić, pre dve godine na jednom od naših sastanaka predložio ovu ideju koju smo odmah svi u našem udruženju podržali. Od tada, na razne načine pokušavamo da se to i ostvari.

Ali nije sve bilo jednostavno. Jedan deo javne administracije osporavao je ideju zbog Dijaninog prezimena koje teško izgovoriti na nemačkom. Nedeljko, koji je uporno radio na ostvarivanju ideje, objašnava: „Nisam krenuo sa gledišta „oni su protiv nas, zato nam ne daju“, nego sam pokušao da shvatim taj argument kao validan i onda da iznesem racionalne kontraargumente. Uzeo sam mapu grada u ruke i tražio ulice sa imenima koja se teško izgovaraju. Tu sam među ostalima našao muzičare i botaničare. Pa sam pomislio da bi to bila sramota, da „srpski Šindler“ (kako u međuvremenu zovu Dijanu Budisavljević) ne dobije svoje mesto u javnom prostoru, a neki baštovan ga ima. Moj drugi argument je bio da danas dosta dece živi u Beču čija imena je teško izgovoriti. Šta bismo njima rekli? „Izvinite deco, i u slučaju da postanete predsednik, nobelovac, ili neka druga važna ličnost ove države, vaša imena se neće nikad naći u javom prostoru“?!?!
U jednom neformalnom razgovoru sam Markusa, koji je inače i moj stranački kolega, upoznao sa našom inicijativom. Bio je odmah oduševljen i obećao nam pomoć.“

Bilo je i drugih tema

Predstavnici srpskih udruženja su Markusa Gremela upoznali i sa drugim temama koji se tiču srpske zajednice u Beču i celoj Austriji. Pre svega o potrebi podizanja nivoa izučavanja srpskog jezika u bečkim školama, a posebno učenje ćiriličnog pisma. Osim toga, da se u statistici za popis omogući izjašnjavanje ljudi u Austriji koji srpski jezik smatraju svojim maternjim jezikom, što je bila inicijativa Zorana Aleksića iz Saveza Srba u Austriji. Diskutovalo se i o političkoj participaciji, posebno kako mlade građane srpskog porekla motivisati za veće učešće u javnom i političkom životu, o čemu je govorio Miroslav Zaharić iz Zajednice srpskih klubova u Beču.

Sastanak je završen u prijateljskoj atmosferi, dogovorom da se medjusobna saradnja nastavi i u sledećem periodu. Posebne pohvale od svih je dobio Nedeljko Savić, član UO Prosvjete, inače kandidat Socijaldemokratske stranke na predstojećim izborima, koji je znalački i uporno, skoro dve godine radio na ostvarenju ove plemenite zamisli.