Septembar – Hercegovina između dva svetska rata

Bileća, Gacko – U Gacku je održan naučni skup na temu: „Hercegovina u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevini Jugoslaviji od 1918. do 1941“, na kojem je učestvovalo tridesetak istoričara i pisaca.

Status Hercegovine, između dva svetska rata, prikazan je iz različitih aspekata: političkih, društvenih, privrednih, kulturnih, književnih i lingvističkih. Referati su, najčešće, sinteze dosadašnjih istraživanja, ali je bilo i nekoliko potpuno novih činjenica, koje će biti nezaobilazne u budućim istraživanjima, i koje na nov način osvetljavaju istoriju Hercegovine između dva svetska rata.

Zoran Lakić je govorio o Bosni i Hercegovini kroz odnos Srbije i Hrvatske u Jugoslaviji, Budimir Aleksić o položaju Hercegovine u Zetskoj banovini, Milan Lazić o školstvu u periodu od 1918. do 1941, Vukić Ilinčić o hercegovačkim dobrovoljcima u Prvom svetskom ratu, a Spasoje Mučibabić o vojnoj organizaciji Hercegovine između dva svetska rata.

Vojislav Maksimović analizirao je završnu literarnu fazu Alekse Šantića (1918–1924), Sava Ćeklić je napravio portret Radovana i Danila Perovića Tunguza, Božidar Mladenović se bavio delom Mihaila Mirona, Ratko Marković stvaralaštvom Milana S. Šantića, Branko Koprivica hercegovačkim epskim pesnicima. Jordan Ristić je osvetlio odnos Uroša Krulja i vladike Nektarija Krulja.

O stanju biblioteka u periodu između dva rata govorila je Milena Maksimović, a o sportskom životu u Hercegovini Petar Pavlović. Nisu izostale ni lingvističke teme: Miloš Kovačević je govorio o unifikaciji i varijantizaciji srpskog jezika, a Mihailo Šćepanović o lingvističkim istraživanjima hercegovačkih govora, od 1918. do 1941. godine.

U Bileći, u Domu kulture „Jevto Dedijer“, održano je književno veče posvećeno Dragu Kekanoviću, piscu iz Zagreba, dobitniku nagrade „Svetozar Ćorović“. Nagrađenog pisca, nažalost, bolest je sprečila da prisustvuje uručenju nagrade. O Kekanovićevom stvaralaštvu govorili su Jovan Delić i Ranko Popović. Kekanović je nagradu dobio za roman „Veprovo srce”, objavljen u novom „Kolu”, o 120. godišnjici Srpske književne zadruge.

Kekanović, kaže se u obrazloženju žirija, smešta radnju svoga romana u devedesete godine dvadesetoga veka, pripovedajući pribrano o stradanju Srba u Hrvatskoj, ali glavna sižejna linija vezana je za lov na vepra i njome se uzdižu taj lov, vepar i veprovo srce do obuhvatnih simbola.

Tri junaka su izrazito individualizovana i pokazuju Kekanovićevo majstorstvo u građenju likova. Reč je o gustoj prozi visoke književne kulture. Prevodeći surovi istorijski plan na metafizički nivo, Kekanović nam je otvorio novi uvid u dublja značenja savremene istorije na Balkanu.

U najužem izboru bila je i knjiga poetske proze Ljubivoja Ršumovića „Kuća sa okućnicom” (SKZ), roman Vladimira Kecmanovića „Sibir” (Mono i Manjana) i knjiga pripovedaka Gordane Ćirjanić „Kad svane, razlaz” (Evro–Đunti).

Uručena je nagrada „Vladimir Ćorović”, za najbolje istoriografsko delo nastalo na srpskom govornom području. Priznanje je pripalo prof. dr Mihailu Vojvodiću, dopisnom članu SANU, za knjigu „Stojan Novaković u službi nacionalnih i državnih interesa”, u izdanju Srpske književne zadruge.

Ove godine, prvi put, dodeljena je i Specijalna povelja „Vladimir Ćorović” „Institutu slavяnovedeniя” Ruske akademije nauka u Moskvi, za knjigu „Юugoslaviя v XX veke”, koja je ocenjena kao najbolje istoriografsko delo o srpskom narodu koje je nastalo izvan srpskog govornog područja.

Knjiga je nastala kao rezultat projekta tog instituta, a u njenom pisanju učestvovalo je više autora.
Четрнаести Ћоровићеви сусрети писаца и историчара завршавају се данас, када ће учесници скупа бити гости на Богословском факултету у Фочи.