Novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu – Priče o miru

SPKD Prosvjeta – odbor u Austriji je proteklog vikenda obeležio Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U programu pod nazivom „Priče o miru“ učestvovali su Stevan Tontić, pesnik, prozaista, esejista, antologičar, prevodilac s nemačkog, dobitnik više književnih nagrada, Dragan Dragić, savetnik u ambasadi BiH u Austriji, mr Mladen Filipović, šef Predstavništva Republike Srpske u Austriji, kao i domaćin prof. Srđan Mijalković.

Razgovore je otvorio i prisutne, ispred Crkve Vaskrsenja Hristovog, pozdravio otac Mihajlo Smiljanić.

Prof. Srđan Mijalković je istakao da „Prosvjeta – odbor u Austriji“ već više od pet godina neguje kulturu sećanja kroz različite kulturne manifestacije. „Priče o miru treba da nas podsete na velike žrtve koje je Srbija podnela u Prvom svetskom ratu, koje ne smemo kao narod da zanemarimo i zaboravimo, ali i da nas okrenu ka razmišljanjima da rata više nikada ne bude, ni sada, ni u budućnosti“, podvukao je Mijalković.

Prisutne je sa bogatom biografijom Stevana Tontića, upoznao prof. Mijalković, podsećajući da je reč o čoveku koji je pesnik, prozaista, esejista, antologičar i prevodilac. Rođen je u Sanskom Mostu 1946. godine. „Studije filozofije sa sociologijom završio je u Sarajevu. Nakon višegodišnjeg boravka pod statusom azilanta u Nemačkoj (1993-2001) ponovo se nastanio u Sarajevu kao samostalni književnik. Dobitnik je više književnih nagrada, a njegova dela su prevedena na više jezika“, dodao je Mijalković.

Mnogobrojna publika imala je priliku da čuje, između ostalih, Tontićeve pesme: „Sjaj i mrak“, „U plitkoj Evropi u dubokoj Aziji“, „Ja, avet“ „Elegija za mačku i mačiće“, „Grob“, „Pismo Vasku Popi“, „Sveto pismo“ „Ispovjest egzilanata“, „Samo da vaša ne stigne me hvala“, „Hvala ti, Gospode“, „Anđeo mi banu kroz rešetke“, „U Jerusalimu, u zemaljskome“, „Sreća gluvonijemih“, itd.

Govoreći o tome kako su njegove pesme nastajale, Stevan Tontić je podsetio: „Pesme koje sam pisao u ratu u Sarajevu, koje su sadržajno najteže i u sebi nose najgroznije slike, možda sam čak najlakše napisao, zato što su mi te slike bile date spolja. Nisam morao ništa da izmišljam, trebalo je samo da ih organizujem na estetski valjan način. Kao verovatno i svi pesnici, i ja govorim da je ljubav spasonosna. U prijateljima ili značajnim umetničkim delima čovek pokušava da nađe neku nadu. Iz apsolutnog beznađa ne bi se moglo ništa raditi, pa ni pisati, koračati ni disati. Onda bi čovek kapitulirao. Još verujem u značenje umetnosti i ljudskih dela. To je nada da čovek može nešto da kaže što će biti relevantno i za druge ljude.“

Nakon interensantne diskusije, svi učesnici programa su se složili da je prirodno stanje čoveka da živi i stvara u miru i da se u današnjem torbulentnom vremenu, treba osvrnuti i vratiti tradicionalnim vrednostima, a ljubav među ljudima i poruku mira širiti svuda i na svakom mestu.

Pr. Prosvjeta Austrija, 19.11.2016.