Deset godina Prosvjetinih škola u Austriji

Десет година, тридесет школа са готово хиљаду полазника, више хиљада досадашњих ђака,  много рада, одрицања, напора, али још више задовољства и поноса на успех, трајање и домете Просвјетиних допунских школа у Аустрији, које ће ове године обележити прву деценију рада. Срби у Аустрији заиста имају разлога да буду поносни на Просвјету, њене школе и све до сада постигнуто.   

„Prosvjetine srpske škole važne su pre svega zbog naše dece, ali i zato što funkcionišu u celoj Austriji i pokazuju da sloga, mudrost i naporan rad donose dobre plodove i da je to najbolji primer za sve Srbe u ovoj zemlji – da je moguće biti jedinstven i menjati stvari na bolje i u zajedničku korist – kaže prof.Srđan Mijalković, osnivač i rukovodilac Prosvjetinih škola, i nastavlja: „o očuvanju našeg jezika i pisma, naše kulture i tradicije mnogo se govori, a mi se od početka trudimo da manje pričamo a da svojim primerom i konkretnim, sistemskim i požrtvovanim radom učinimo sve što je moguće da ogroman broj naše dece u Austriji nauči svoj, srpski jezik, ali i istoriju, kulturu, geografiju, kulturne posebnosti svog naroda. Ovo teško vreme nam pokazuje koliko je važno očuvati identitet, tradiciju, porodične vrednosti i deci pružiti stabilnost i samopouzdanje, a još više znanje i svest o pripadnosti svojoj kulturi i poštovanju svih drugih.

Ideja o pokretanju srpske dopunske škole u Austriji rodila se ranije, ali su se tek osnivanjem Prosvjete, 2011. godine stekli uslovi da ona počne da se ostvaruje. „Već početkom 2012. kao predsednik Prosvjete inicirao sam sastanak sa predstavnicima naše crkve, ambasade, naših organizacija i viđenih ljudi. Ideja je naišla na oduševljenje, ali kako to često biva, trebalo je mnogo vremena i rada da bi ta ideja počela da se ostvaruje, a svi su imali svoje obaveze. Odlaganje i čekanje da se naša matica, ali i Austrija podsete da ovde živi više desetina hiljada dece sa srpskim maternjim jezikom koja imaju pravo na učenje svog jezika, nije bilo rešenje. Rešenje su bile škole. Da počnemo, pa će se valjda i naše i austrijske institucije dozvati svesti, mislili smo tada. Rešio sam da Prosvjeta krene sama u taj poduhvat, uprava Društva me je podržala, a prvu i najvažniju podršku smo imali od naše crkve, od hrama Sv.Save u Beču, čiji starešina je bio otac Krstan Knežević, pa smo prvu školu otvorili upravo u prostorijama crkve. Kasnije su i druge bečke crkve otvorile svoja vrata i srećan sam i zahvalan da i danas, uz lepu i značajnu podršku našeg vladike g. Andreja i sveštenstva, naše škole nalaze otvorena vrata i svaku drugu pomoć u svim crkvama širom Austrije.“

Posebnu zahvalnost za izvanrednu saradnju i razvoj školske mreže Prosvjeta upućuje Upravi za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i njenom direktoru Arno Gujonu, koji su i kroz projekte, ali i kroz donacije udžbenika i na mnogo drugih načina pomogli da Prosvjetine škole budu ovako uspešne. Velika podrška postoji i od strane ambasade Srbije u Beču i ambasadora Nebojše Rodića, tu je i saradnja sa Predstavništom R.Srpske i Mladenom Filipovićem, kao i važna bratska saradnja sa mnogim udruženjima širom Austrije, bez čega ovaj uspeh ne bi bio moguć!                      

Inače, Mreža srpskih dopunskih škola u Austriji danas broji gotovo 1000 đaka u trideset škola, računajući i Male pričaonice za predškolsku decu i Mali hor Prosvjete koji predstavlja svojevrsnu školu za muzički nadarenu decu. Tim Prosvjetinih škola broji pedesetak ljudi, od koga njih tridesetak čini nastavni kadar. Svi nastavnici i pedagozi su visoko obrazovani, pedagoški školovani i obučeni za nastavu maternjeg srpskog jezika u dijaspori. Škole rade po prilagođenom programu prema preporukama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za nastavu u dijaspori, a srpski se uči i u ekavskom i u ijekavskom izgovoru. Koliko se uči o Srbiji, toliko i o Srpskoj.

„Изузетно сам поносан на преданост и посвећеност нашег наставног кадра. У тешким условима постижу сјајне резултате. Број деце расте, све више људи у Аустрији схвата колико су те школе потребне и значајне. Нарочито у борби за бољи статус наших људи и нашег језика у Аустрији, а та борба траје од оснивања школе. Питање језика је кључно питање нашег опстанка у дијаспори, а Аустрија је наметнула такозвани „БКС језик“, као својевсни новоговор, који нашим грађанима и нашој деци није прихватљив.  У тој борби Просвјета је дуго била сама, али задњих година је приметан пораст свести наших људи који полако разумевају  колико је право на свој језик битно и колико је важно заштити се од асимилације и губитка аутохтоне културе и традиционалних вредности“ наставио је Мијалковић.       

Иначе, настава на матерњем језику од 1992. године је екстерна необавезна понуда аустријског школског система. – босански, хрватски и српски језик (БХС – БКС) се у аустријским основним школама предаје као један сасвим нови језик! Та и таква настава је измишљена и на брзину конструисана 1992. године по потреби убрзане асимилације деце тадашњих избеглица из Југославије – досељеника у аустријско друштво, без интенције да деца уче свој прави матерњи језик. Од тада до данас, што се тзв. „БКС“ тиче, није било промена.Тај „новоговор“ не одражава и не испуњава ни минималне потребе деце наших грађана у Аустрији, али ни великог броја деце грађана српског порекла са аустријским или другим држављанством. Њих је само у Бечу између 20  до 25 хиљада у школском узрасту.

„У међувремену, у многоме захваљујући активностима Просвјете питање статуса српског језика  постало је једно од кључних за Србе у Аустрији. Примећује се да и они који су то игнорисали ранијих година сада прихватају наше идеје и програме по том питању. Да би се оно решило на прави начин, потребна је велика сарадња целокупне српске заједнице у овој земљи, много такта и памети. Просвјета сарађује са бројним удружењима, било би још боље када би координација око тога била на вишем нивоу. То није нешто што се може непланирано и једнострано урадити. Има много добрих примера сарадње, али има још много места да се то поправи“ рекао је Мијалковић и додао: „недавно смо сазнали да су, без договора и сарадње неки људи из Савеза Срба самоиницијативно, готово кријући, без озбиљне припреме и правих аргумената, упутили неким аустријским институцијама питање о статусу српског језика у Аустрији. Наравно да је то потребно, али никако на начин на који они мисле, јер је то тема која се тиче свих Срба у Аустрији, којом се морају бавити стручни људи, са искуством и знањем. Чак се и Просвјета, која на томе ради више од деценије уздржавала од самосталног приступа том питању, стрпљиво градећи школску мрежу, припремајући аргументацију и тражећи заједништво, сарадњу и јединствени приступ целокупне српске заједнице у борби за статус српског језика у овој земљи.

Иначе, по речима Луке Марковића из Заједнице српских клубова у Бечу, Савез Срба већ годинама нема функционалну управу, руководство тек треба да се легализује, још од 2011. године Савез није био функционалан у правом смислу, а манифестације су им замрле. Свих ових година, тај Савез тј. неки његови челници су се бавили самима собом и унутрашњим сукобима, док су активисти, вредни  људи и родитељи без праве помоћи и директно кроз саме клубове неговали нашу традицију, фолклор, спорт и друге активности. Иако се ту годинама врте исти људи, кажу да ће се нова скупштина тог Савеза одржати почетком маја, кажу и да ће покушати реформу, што је добро а у чему им и Просвјета може помоћи, барем добрим примером слоге, успеха, рада и сарадње на целој територији Аустрије. Кажу, да ће сви бити позвани на тај скуп, али позив на адресу Просвјете још није стигао. Изузетно ценим сва удружења у Аустрији, са многима сарађујем и изузетно поштујем и руководиоце и чланове, знам колико је времена, живаца, снаге и воље потребно за све то. Волео бих да се успостави право, искрено заједништво и сарадња свих организација у Аустрији. Крајње је време. Због наше деце и због наших грађанских интереса, које можемо само заједнички остварити, а право на језик је најважније.“

Na jesen će se održati centralna proslava desetogodišnjice Prosvjetinih škola u Austriji. Spremaju se programi, očekuju dragi gosti i prijatelji, šalju se pozivi na to slavlje, koje će trajati barem nedelju dana.

Kaže Mijalković: „da zajednički proslavimo, pa da nastavimo sa borbom za obrazovanje naše dece, za srpski jezik i bolji status svih nas. Mreža Prosvjetinih škola u Austriji napreduje i raste. Kao njen osnivač i rukovodilac, kao profesor srpskog jezika, ali i kao roditelj i čovek pozivam sva naša udruženja na saradnju. Posebno u Beču, ali i šire. Pogledajte dobre primere saradnje u Lincu, Gracu, Salcburgu, Velsu, Ensu i Štajeru, u Tirolu i Foralbergu, Gmundenu i Braunauu, i tako dalje. Da u svakom klubu, osim drugih programa, bude mesta za Prosvjetine škole, da nam deca uče jezik, ćirilicu, istoriju i sve što je važno. Pa da u sledećim godinama radimo zajedno, jer to nisu samo Prosvjetine škole, to su škole svih nas. I, zapamtite, naše dece.“

PR Prosvjeta Austrija, Beč, 07.05.2023.