Септембар – Иницијатива Просвјете се ближи успеху – Хероина Дијана Будисављевић добија парк у Бечу

Инцијатива коју је Српско просвјетно и културно друштво Просвјета Аустрија пре две године покренуло, да једна улица, трг или парк у главном граду Аустрије добије име хероине Диане Будисављевић, се ближи остварењу.

Локални парламент 9. бечког округа, то јест његови чланови из социјалистичке партије (SPÖ) су се показали отворени да подрже ову Просвјетину идеју. Ипак, пошто SPÖ не чини већину у округу, усвајање предлога ће зависити и од спремности других странака да подрже ову иницијативу.

У уторак, 3.9. на састанку представника српских удружења који је иницирала СПКД Просвјета Аустрија ( присутни били и представници Савеза Срба у Аустрији и Заједнице српских клубова у Бечу) са младим кандидатом SPÖ за наредне парламентарне изборе, Маркусом  Гремелом, дискутовало се о Просвјетином  предлогу да се име Дијане Будисављевић нађе у јавном простору града Беча. Сувишно је рећи да је су сви присутни били сагласни да се овој хероини, која је спасила више од 15.000 углавном српске деце из усташких концентрационих логора у Другом светском рату, мора одати таква врста признања.

Сваки почетак је тежак

Од председника Просвјете проф. Срђана Мијалковића сазнајемо да је: „наш благајник Недељко Савић, пре две године на једном од наших састанака предложио ову идеју коју смо одмах сви у нашем удружењу подржали. Од тада, на разне начине покушавамо да се то и оствари.

Али није све било једноставно. Један део јавне администрације оспоравао је идеју због Дијаниног презимена које тешко изговорити на немачком. Недељко, који је упорно радио на остваривању идеје, објашнава: „Нисам кренуо са гледишта „они су против нас, зато нам не дају“, него сам покушао да схватим тај аргумент као валидан и онда да изнесем рационалне контрааргументе. Узео сам мапу града у руке и тражио улице са именима која се тешко изговарају. Ту сам међу осталима нашао музичаре и ботаничаре. Па сам помислио да би то била срамота, да „српски Шиндлер“ (како у међувремену зову Дијану Будисављевић)  не добије своје место у јавном простору, а неки баштован га има. Мој други аргумент је био да данас доста деце живи у Бечу чија имена је тешко изговорити. Шта бисмо њима рекли? „Извините децо, и у случају да постанете председник, нобеловац, или нека друга важна личност ове државе, ваша имена се неће никад наћи у јавом простору“?!?!
У једном неформалном разговору сам Маркуса, који је иначе и мој страначки колега, упознао са нашом иницијативом. Био је одмах одушевљен и обећао нам помоћ.“

Било је и других тема

Представници српских удружења су Маркуса Гремела упознали и са другим темама који се тичу српске заједнице у Бечу и целој Аустрији. Пре свега о потреби  подизања нивоа изучавања српског језика у бечким школама, а посебно учење ћириличног писма. Осим тога, да се у статистици за попис омогући изјашњавање људи у Аустрији који српски језик сматрају својим матерњим језиком, што је била иницијатива  Зорана Алексића из Савеза Срба у Аустрији. Дискутовало се и о политичкој партиципацији, посебно како младе грађане српског порекла мотивисати за веће учешће у јавном и политичком животу, о чему је говорио Мирослав Захарић из Заједнице српских клубова у Бечу.

Састанак је завршен у пријатељској атмосфери, договором да се медјусобна сарадња настави и у следећем периоду. Посебне похвале од свих је добио Недељко Савић, члан УО Просвјете, иначе кандидат Социјалдемократске странке на предстојећим изборима, који је зналачки и упорно, скоро две године радио на остварењу ове племените замисли.