Вече Мике Антића

Ово је догађај посвећен поезији бесмртног песника Мике Антића. Овакво сећање на Мику Антића нам даје прилику да за тренутак полетимо са њим кроз сазвежђа у којима он још увек живи, где пише своје бесмртне песме и чува своју плаву звезду. Писаном царству Мике Антића готово да се не назире крај, као и панонској равници у којој је живео.

Мика је био сав од „песме, сете и доброте” и увек писао о првој љубави, јер како каже, друга љубав не постоји. Заправо, љубав му је била дефиниција постојања: „Љубав је једини ваздух који удишем, и осмех једини језик који на свету разумем.”

Мирослав Мика Антић је био српски песник, новинар, редитељ који је остао упамћен као вечити дечак домаће поезије. Био је боем који је уживао у кафанском животу. Овај изузетни песник и лиричар објавио је више од 30 књига.

Преминуо је у јуну 1986. године након дуже болести. Последњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти: „Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму”.

“Ноћу кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.

То нека буде тајна.

Упркос данима сивим,
кад видиш неку комету
да видик зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим.”

Глумци који су говорили његову поезију:
Ања Рудић
Никола Прерад
Весна Шпирић
Никола Деспотовић
Дина Станковић
Бојана Радоман
Предраг Врцељ
Димитрије Видаковић