Милански едикт – Ранохришћански споменици у централној Србији

У оквиру обележавања годишњице Миланског едикта, у суботу 6.априла, одржани су  „Просвјетини“ Духовни разговори на тему „Милански едикт – ранохришћански споменици у централној Србији“. Предавач је био историчар и археолог , виши кустос музеја у Крушевцу, г.Душан Рашковић. Председник Просвјете, проф.Срђан Мијалковић поздравио је многобројну окупљену публику и подсетио на шестоаприлска страдања давне 1941. у Београду, те је минутом ћутања одата пошта тадашњим жртвама.

Говорећи о првом уваженом прогласу о верској толеранцији из 313.године, Миланском едикту,  (где је хришћанство званично изједначено са осталим религијама у Римском царству)   г.Рашковић је упутио присутне и  на раније показатеље о имплементацији хришћанских ознака,  на кованим новчићима са Христовим монограмом и крстова на војним штитовима, на пример.

Током врло занимљивог, елоквентног излагања, г.Рашковић је  приказивањем слајдова присутној публици дочарао малобројне елементе и артефакте, доказе присутности раног хришћанства на просторима садашње централне Србије, пре свега Шумадије.

Под окриљем  државних институција Србије, као што су Филозовски факултет у Београду, Завод за заштиту споменика у Краљеву и Народног музеја у Крушевцу, вршена су археолошка истраживања на разним локалитетима централне Србије .

Велика налазишта на подручју Копаоника, Градине на Јелици, Бедема код Сталаћа и Градишта код Соко Бање сведоче нам о процвату хришћанске вере од  4. до 7.века. Нађени су остаци цркава, златници, привесци, брошеви и појасне копче у облику крста.

У интересантној дискусији, након предавања, присутни су имали могућност да г.Рашковићу поставе питања која се тичу његовог рада као археолога као и питања у вези са неразјашњеним чињеницама из ранохришћанског доба.

У завршетку програма председник СПКД Просвјета навео је многобројне тренутне активности овог друштва и најавио следеће. Ради се о пројектима „Помоћ у учењу“, „Мала причаоница“ и „Школа српског језика“, који имају много успеха. Осим тога, најважнија је припрема заједничког става српских организација у Аустрији који би био предочен аустријским властима, о потреби раздвајања учења српског језика од тренутне „БХС“ варијанте, као и иницијатива да се аустријско-српској хероини Диани Будисављевић додели једна улица у Бечу.

По обичају, разговори су се у оближњем кафеу наставили до дубоко у ноћ, а теме су се рашириле и на политику, културу, историју, спорт и све оно што увек интересује радознале пријатеље и госте Просвјете.