Сусрети и разговори – Дарко Танасковић

Дарко Танасковић, рођен 4. јануара 1948. у Загребу.

Класичну (осмогодишњу) гимназију завршио у Београду (1996). На Филолошком факултету, такође у Београду, дипломирао оријенталну филологију (1970), магистрирао (1972) и докторирао (1979), дисертацијом Арапски језик у савременом Тунису - диглосија и билингвизам, на истом факултету, где је, на Катедри за оријенталистику, изабран за асистента-приправника за оријенталну филологију (1971). Као доцент (1980), ванредни професор (1981) и, од 1988. године, редовни професор на овој катедри, предавао је више предмета (Арапски језик, Турски језик, Увод у оријенталну филологију, Арапску књижевност, Персијску књижевност, Основе исламске цивилизације, а на постдипломским студијама Увод у упоредну граматику семитских језика, Лингвистичку и Књижевну арабистику, Ислам и хришћанство, Исламски фундаментализам...). Објавио преко 700 научних и стучних радова из области широко схваћене оријенталистике, међу којима и књиге: Арапска поезија (1977), Суфизам (с И. Шопом, 1981, 2012), Арапски језик у савременом Тунису (1982), Контрастивна анализа арапског и српскохрватског језика (1982), У дијалогу с исламом (1992), Турско-српски речник (у коауторству са С. Ђинђићем и М. Теодосијевићем, 1997), На Истоку Запада (са М. Јевтићем, 2000, два издања), Ислам и ми (2000, четири издања) , Југоисток Србије. Континуитет кризе и могући исходи (с групом аутора, 2001), Граматика арапског језика (са А. Митровићем, 2005, два издања) , Ислам:догма и живот (2008, два издања), Аутономија мишљења ( са М. Јевтићем,2009), Неоосманизам (2010, 2011, 2015), Голуб који није постао птица (2012), Белези времена (2014), Из дана у дан (2015) . Више радова штампано му је на страним језицима.

Дарко Танасковић је по позиву предавао на универзитетима у Сарајеву, Скопљу, Алжиру и Риму, као и на Високој школи за друштвене науке ((Ecole des Hautes Etudes en Sciences Sociales - EHESS)) у Паризу (1984); од 1990 је члан Извршног комитета Евроарапског универзитета (Université EuroArabe Itinérante) у Риму, а 1995. је изабран у Европску академију наука и уметности (Academia Scientiarum Et Artium Europea - Salcburg). Дописни је члан друштва за турски језик ((Türk Dil Kurumu)) у Анкари (2000) и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске (2015). Гостовао на већем броју универзитета у земљи и свету и одржао низ јавних предавања из домена оријенталистике и исламологије. Од 1999. године држао предавања и на Универзитету примењених наука "Мегатренд", а потом и на Академији за дипломатију и безбедност (Београд) , Факултету за медије и комуникације (Београд), Православном богословском факултету (Београд), Факултету политичких наука (Бања Лука) и Филолошком факултету (Бања Лука). Сарадник Београдске отворене школе (БОШ) и, раније, Института за геополитичке студије (Београд). Професор по позиву у ЕЦПД Универзитету УН у Београду (од 2007). Члан је Удружења књижевних преводилаца, Удружења књижевника Србије и српског ПЕН-клуба. Од 2010. члан је Спољнополитичког савета Министарства спољних послова Србије, а од 2013. председник Савета Дипломатске академије “Коча Поповић” при МСП. Почасни је председник Друштва српскоазербејџанског пријатељства (2016).

Дарко Танасковић је, током универзитетске каријере, поред осталог, био управник Катедре за оријенталистику, продекан, председник Савета и Управног одбора Филолошког факултета, члан Комисије за матичност , Управног одбора и Савета Универзитета у Београду,као и председник Одбора за хуманистичке науке при Заједници, односно Министарству науке Србије. Био члан Управног одбора Института за књижевност и уметност у Београду ,Управног одбора ватерполо савеза Србије. Председник је Управног одбора Народног музеја у Београду (2013), а члан Управног одбора СКЗ, Управног одбора Матице српске , Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” и Коларчеве задужбине. Од 1995. до 1999. године обављао је дужност амбасадора СРЈ у Турској и (1998-1999) у Азербејџану. Именован је, марта 2001, за члана југословенске Комисије за истину и помирење. Од 2002.до 2008. године Дарко Танасковић је био на дужности изванредног и опуномоћеног амбасадора СРЈ при Светој Столици ( у Ватикану) и при Малтешком витешком реду. Од фебруара 2016. стални је представник Републике Србије при Унеску у Паризу. Папа Јован Павле II одликовао га је (октобра 2004) орденом Великог крста реда Пија IX, а Велики Мајстор Малтешког витешког реда (октобра 2005) орденом Великог крста Реда за војничке заслуге. За допринос култури Београда, КПЗ Београда доделила му је признање „Златни беочуг“ (2008), а 2014. изузетну „Вукову награду“.

Говори француски, енглески, арапски, турски, италијански и руски језик, а познаје и латински и старогрчки.

Дарко Танасковић је ожењен и има троје деце.