Фебруар – Просвјетини „Духовни разговори“ – Борко Иванковић о српским књижевницима у Аустрији

Духовни разговори, отворена платформа за размену идеја и знања, пројекат у организацији СПКД „Просвјета Аустрија“, одржани су по обичају прве суботе у месецу, 2. фебруара, 2013. у просторијама цркве Св.Саве у трећем бечком округу. Тема је овај пут била „Српски књижевни ствараоци у Аустрији“.

Предавач је био Магистар Борко Иванковић. У Аустрију је он дошао још давне 1978.године.

За телевизију ОRF припремао је прилоге у емисији „Домовино, страна домовино“, као и за Радио Беч у „Емисији за југословенске гастарбајтере“. Претежно се бавио и бави превођењем за разне установе, а интензиван рад у интеграцији почео је 2004. године откако ради као саветник при бечком магистрату 17. за интеграцију и разноликост. Магистрирао је управо на теми коју је на „Разговорима“ представио.

Г. Иванковић нас је успешно подсетио на позната имена и дела бројних значајних  српских књижевника који су живели у Бечу и својим књижевним радом оставили дубок траг у српској култури: Вук Караџић, Лаза Костић, Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Доситеј Обрадовић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Иво Андрић, Петар Кочић и многи други.

Осим тога, било је занимљиво слушати искуства предавача о литерарном раду млађих српских аутора у Бечу, који су стварали у периоду постојања југословенске економске емиграције. Треба поменути да је један леп број тих и таквих стваралаца био присутан у публици, а да је велики број њих сада у чланству Просвјете.Г оворило се о потреби да се српски књижевни ствараоци у Аустрији организују и о томе да је управо Просвјета у Аустрији најбоља адреса за то.

Публика је живахно учествовала у разговору после предавања, а осим директне теме, била су додирнута и питања ранијих искустава организовања српског расејања, као и чињеница да је крајње време да српска заједница почне сложно и конкретно да ради на побољшаној интеграцији и поправљању свог статуса у Аустрији. Присутни су се сложили да би оснивање српске школе у Бечу, која овде још увек не постоји, упркос бројности деце и омладине са српским пореклом, био ваљан корак у том смеру.

Осим тога, поново су се чули захтеви да се настава на матерњем језику за школску децу српског порекла омогући на српском језику, чиме би се поправио и квалитет наставе и интересовање ученика за преко потребно учење матерњег језика. Подсетило се на чињеницу да је познавање матерњег језика, у случају Срба наравно српског, битан предуслов за боље учење страног, овде немачког, а тиме и успешнију интеграцију. Можда ће управо неки будући ђаци те будуће школе наставити традицију својих успешних предака, који су показали да су српски ствараоци у Аустрији важни и за земљу порекла и за земљу у којој живе.

Просвјета је ове вечери, својим све популарнијим „Духовним разговорима “ успешно подсетила на то.

Служба за информисање СПКД Просвјета Аустрија