Српски 
Srpski 
Deutsch 
Бечка Просвјета однела хуманитарну помоћ на Косово и Метохију
У марту ове године, Српско просвјетно и културно друштво “Просвјета” Аустрија организовало је хуманитарни концерт у Бечу са циљем да се помогне најмлађима у селу Осојане, једном од ретких српских села у Метохији које још увек има живу заједницу. Средства прикупљена током овог догађаја намењена су завршетку радова на изградњи вртића „Maja“ у том селу.
Делегација “Просвјете”, коју су представљали благајници Удружења Александра и Срђан, боравила је на Косову и Метохији од 22. до 25. маја 2025. године. Током ове посете предата је и конкретна помоћ – средства у износу од 4000 евра.
“У Осојанима смо дочекани с великом срдачношћу и топлином. Обишли смо вртић „Маја“, у коме тренутно борави око двадесеторо деце. У разговорима са васпитачима и мештанима, осетили смо колико им значи чињеница да нису заборављени” – рекла је Александра.
Директор вртића, Небојша Елезовић, изразио је искрену захвалност на донацији, нагласивши да је она од великог значаја, јер ће омогућити завршетак радова на подовима у целом објекту. Он је додао да је материјална подршка свакако важна, али да је, можда још значајније, то што су Срби из Аустрије дошли лично да обиђу своје сународнике и тиме показали да им је до њих стало.
“Посетили смо и основну школу „Радош Тошић“, у којој данас има око 60 ђака. Тамо нас је посебно потресла реченица коју је изговорила Соња Вуковић, педагог у тој школи. Док нам је показивала учионице и причала о свакодневном животу деце и наставника рекла јe: ‘Ево видите, овако ми живимо, радимо, школујемо се, а онда када падне ноћ и погасе се светла …’ и ту је заћутала, а нама је застала кнедла у грлу и све нам је било јасно. Те речи остају да звоне у ушима и подсећају на стварност са којом се људи у енклавама свакодневно суочавају.” – рекао је Срђан, члан Просвјетине делегације из Беча.
Након боравка у Осојанима, заједно са осталим учесницима мисије, Српским центром из Беча, Удружењем српских привредника у Аустрији, као и појединцима из Аустрије али и из Србије, обилазио се шири простор Метохије: манастир Гориоч, Пећка Патријаршија, манастир Високи Дечани, а потом и Велика Хоча, где се преноћило. Следећег дана обилазак је настављен почевши од манастира Светих Архангела код Призрена, као и сам Призрен где је посећена Призренска Богословија и црква Богородице Љевишке, а затим настављен пут према Грачаници, још једној српској енклави која се налази на свега неколико километара од Приштине.
Последњег дана боравка делегација је обишла Газиместан – поприште Косовског боја, манастир Соколицу, Косовску Митровицу, село Драж и Зубин Поток.
„Немогуће је речима описати љубав и гостопримство које смо доживљавали у сваком месту у које смо свраћали. Разговарали смо са домаћинима, распитивали се како живе, какве су им потребе, да ли се плаше итд. Посебно нам је остала у сећању реченица коју је изговорила госпођа Радица из Зубиног Потока: ‘Ја одавде добровољно никада нећу отићи, могу само да ме однесу’. Те речи најбоље осликавају храброст и одлучност наших сународника на Косову и Метохији да по сваку цену остану на својим огњиштима,“ – кажу Александра и Срђан, који су се, пуни утисака, вратили са овог кратког путовања којег ће се дуго сећати.
Ова посета није била туристичка. То је био пут сећања, сведочења и, пре свега, пут одговорности на коме смо научили да помоћ не значи само новчану донацију, већ лични сусрет, топлу реч, поглед у очи и речи: нисмо вас заборавили.
Иако нас од Косова и Метохије дели више од 800 километара, оно је дубоко у нашим срцима, јер Косово и Метохија није само географски појам – то је душа, прошлост и будућност српског народа.
ПР Просвјета Беч, 27.05.2025.
