Најзаслужнији Срби из дијаспоре и региона
Министарство спољних послова Србије и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону обновила је, после десет година, лепу традицију да се поводом државног празника – Дана примирја у Првом светском рату, награђују најзаслужнији Срби из дијаспоре и региона.
У разговору за “Вести”, лауреати овогодишњих признања не крију задовољство што је држава препознала њихов ангажман како на пољу културе и очувања српског језика и традиције, тако и науке.
– Чињеница да смо награде, које се десет година нису додељивале, добили на дан победе у Првом светском рату, значи један нови однос наше државе према дијаспори који је конкретно, и суштински важан јер без сарадње дијаспоре и матице није могуће урадити озбиљне послове који су пред нама, а то је формирање великог броја школа допунске наставе. Просвјета је, уз помоћ Управе за дијаспору, ове године отворила осам нових школа, а била је одлучујућа помоћ у томе да сада можемо да дуплирамо наше капацитете – задовољан је Срђан Мијалковић, један од оснивача Одбора Српског просветно-културног друштва Просвјета у Аустрији која сада, у 16 одељења окупља више од 400 малишана свих узраста који желе да науче српски језик, пишу ћирилицом, али и да не забораве ко су и одакле су.
Он је истакао да су направили структуру како те школе треба да изгледају и функционишу, што је био први корак, и да без тога не би било ни помоћи државе.
– Сада настава српског језика, посебно у Аустрији где је Просвјета активна, може да се подигне на виши ниво и заједно са државом можемо да радимо на много озбиљнијем пројекту, а то је статус највећег језика у дијаспори. То је важан посао, а мора се радити заједно и координирано са Србијом јер сви наметнути модели до сада су се показали неодговарајућим – истакао је Срђан Мијалковић, добитник награде “Доситеј Обрадовић”.
Свечаност су увеличали Српски православни појци, али и 16-годишња Анастасија Кашић из Беча, један од ученика школе српског језика Просвјета која је одрецитовала песму Алексе Шантића “Моја отаџбина”.
– Имала сам огромну трему пред наступ, јер је велика част што сам могла да одрецитујем ову песму, али све је прошло одлично. Мама нас је од детињства форсирала да нам први језик буде српски, али и све нас је више у школи. У разреду где сам сада има нас 20-ак, и млађих и старијих.
Преузето са портала vesti-online.
ПР СПКД Просвјета Аустрија, Беч 17.11.2021.