Јун – Просвјета у Аустрији – године борбе за српски језик, идентитет и културу

Пуних девет година Просвјетин одбор у Бечу активно се бори за интересе српског народа, бољи положај Срба у Аустрији и очување српског језика, културе и традиције. О једном делу активности Просвјетиног одбора у Бечу и потребама српског народа у Аустрији разговарамо са председником СПКД Просвјета у Аустрији, професором Срђаном Мијалковићем.

Српско просвјетно и културно друштво (СПКД) Просвјета, основано је давне 1902. године у тада мултикултурном и мултиетничком Сарајеву. Одмах по оснивању постало је једно од најзначајнијих српских удружења грађана, одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20, а сада и 21. веку. Од оснивања па до данас Просвјета остварује своју грандиозну улогу у очувању и развоју културе и духовности српског народа. Сматра се да деловање Просвјете у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.

Први огранак Просвјете у расејању основан је у Бечу 21. маја 2011. За ових девет година Просвјетин одбор у Бечу активно је лобирао за бољи положај Срба, за посебно признање српског језика у Аустрији, промовисао је интересе српског народа са обе стране Дрине, основао низ пројеката. Као најважнији издваја се Просвјетина школа српског језика.

Друштво је покренуло низ акција и културних манифестација, потписани су бројни меморандуми о заједничком деловању и остварена је сарадња, између осталих, са Вуковомзадужбином, Доситејевом задужбином из Београда, Народном библиотеком Републике Српске, Културним центром Милош Црњански из Новог Сада, Удружењем Књижевника Србије и другим релевантним институцијама. Покренута је сарадња не само са битним институцијама у Србији и Републици Српској већ и са Србима у земљама из окружења…

Како сте дошли на идеју да оснујете огранак Просвјете у Аустрији?

“Као први у расејању, одбор у Бечу је основан 21. маја 2011. у великој свечаној сали Универзитета у Бечу. Присуствовали су значајни гости из Србије и Српске, амбасадори Србије и БиХ, чланови дипломатског кора, свештенство, бројни интелектуалци, а најдражи гости били су писци и корифеји Просвјете, Радослав Братић и Рајко Ного, као и тадашњи председник Главног одбора Друштва, проф. Душан Јовановић.

Најзаслужнији за оснивање одбора био је велики патриота, официр и дипломата из Херцеговине, пуковник Михајло Вујовић, који је тада био на дипломатској служби у Бечу. Он је по идеји тадашњег секретара Го Просвјете Николе Асановића, идеју и мисију Друштва покушао да пренесе у Беч и формира одбор. Имао је задужење и звање Повјереника Просвјете за Аустрију, те је после више од годину дана успео у свом задатку, који је остварен на Оснивачкој скупштини одбора СПКД Просвјете за Аустрију. Када смо се, годину дана пре оснивања, игром случаја г.Вујовић и ја сусрели и када сам чуо његову идеју, био сам одушевљен, јер сам о Просвјети и њеној улози знао много и ценио њен рад, још са студија. Кренуо је процес припрема и формирања, написана Повеља о деловању, усаглашени Статути. Као један од оснивача, на првој Скупштини, имао сам част да будем изабран за првог председника бечке Просвјете”, каже Мијалковић.

Ваш успешан рад је изгледа био мотивација да се и у другим државама оснују нови одбори.

“Осим Републике Српске, БиХ, Црне Горе и Србије, одбори постоје широм духовног и културног простора на коме Срби живе, независно од тренутних државних граница. После бечког, основани су одбори у Цириху, Паризу, Штутгарту, а мрежа се шири.”

Које су главне активности СПКД Просвјета одбора у Бечу?

“Од самог почетка рада и деловања – у Аустрији и шире, бечка Просвјета активно лобира за бољи положај Срба, а посебно за признање статуса српског језика у овој земљи, промовишући српске интересе нашег народа са обе стране Дрине, како у матици, тако и у расејању. Друштво то чини врло активно, јасно и конкретно – кроз бројне пројекте и активности.”

Ви сте иницијатор и руководилац једног од најважнијег пројекта Друштва – Просвјетине школе српског језика?

“Да, најважнији пројект Друштва је вишегодишња „Просвјетина школа српског језика” која траје од 2013. године до данас. Кроз њу је прошло више хиљада деце. Као Иницијатор и руководилац школе, врло сам захвалан свим члановима Друштва и многима који су помогли. Уз помоћ тима Просвјете и пријатеља успева се не само да пројекат живи већ да се годинама развија и функционише, како многи кажу, на завидном нивоу и сходно потребама деце и српске заједнице у Аустрији.”

Који је циљ тог пројекта?

“Крајњи циљ овог комплексног образовног пројекта је оснивање и формирање регуларне српске допунске школе, која би имала структуралну и садржајну подршку наше државе, а била прихваћена и подржана и од локалних школских власти. Својим радом Просвјета је показала и верује да је тај циљ остварив, али само уз активну и суштинску помоћ наших људи, као и органа власти и институција које су за то задужене. Просвјета је ових година учинила све што је могла и пројекат и структуру подигла до нивоа на коме је сада. Надати се да ће се препознати велики рад и труд Друштва и велика, дугорочна корист која би за нашу децу, све наше грађане, државу Србију и Републику Српску, али и саму Аустрију, била оснивање Српске школе у Аустрији.

Кроз одржавање и неговање ове школе, што није ни лако ни једноставно, Просвјета не само да негује српски језик и културу, ћирилично писмо и чува свест о културним и духовним коренима наше деце треће и четврте генерације у Аустрији, већ се бори са великим проблемом за Србе у Аустрији, а то је лош статус и непризнавање српског језика у овој земљи, што је, опет повезано и са статусом целокупне заједнице.”

Како је могуће да у Аустрији, модерној држави, отвореној ка другим народима, власти не дозвољавају да народи са простора бивше Југославије уче своје језике већ им је наметнут заједнички језик?

“Наиме, иако је право на употребу и неговање матерњег језика у Европи загарантовано у складу са високо постављеним стандардима, у Републици Аустрији се у пракси и даље појављују реални проблеми у свакодневном остваривању тог права, нарочито за бројне грађане Србе у овој земљи, превасходно због наметања политичког конструкта тзв. „БХС” као матерњег. Такав проблем постоји у још неким европским земљама и значајно утиче на незавидан статус српске заједнице у дијаспори, посебно на немачком говорном подручју.

У Републици Аустрији је за све оне који говоре српски језик још увек званично наметнут својеврсни политички новоговор – тзв. „БХС” (бошњачко-хрватско-српски), иако је истовремено по броју говорника српски језик други у Аустрији, после немачког. Овдашње власти и институције искључиво и званично користе назив „БХС” у контексту српског језика као матерњег. Поводом фактичке (не)могућности информисања и образовања на српском матерњем језику за грађане који тај језик користе, истичемо чињеницу да у аустријском министарству просвете, као и документацији аустријског образовања, чак и не постоји посебан језички код за српски језик! Овде се не ради само о имену језика, већ о много дубљем и комплекснијем проблему који се тиче идентитета, културе, образовања, грађанских права и недовољно јасног статуса целокупне српске заједнице свих узраста, у Аустрији и шире.

Шта Просвјета чини на том пољу?

“Просвјета свих ових година покушава да ту борбу за статус језика, а тиме и једнака грађанска права и за људе и децу српског порекла и језика, изнесе и одржи у оном интензитету који је потребан, али и за то је важно много веће учешће наших организација и наших људи овде, као и активнија подршка органа Србије и Српске.”

Да ли имате подршку од важних институција за овај важан пројекат?

“Просвјетина школа, у оквиру које ради и Мали хор Просвјете, Предшколски и Креативни разред, од самог почетка има подршку наше Цркве у Аустрији, Епархије аустријско-швајцарске, епископа Андреја и свештенства, а велики део наставе одвија се управо у српским храмовима у Бечу, али и Линцу, Ст. Полтену. Спремају се и нови разреди. Пројекат од почетка подржава и Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, чија је помоћ такође важна, а највећа помоћ су наши људи и деца, породице које не само да учествују у пројекту, већ су његов најважнији део.”

За ових девет година имали сте много активности.Које бисте издвојили као најважније?

“Просвјета активно делује у јавности у свом окружењу и у ширем друштвеном контексту, а ево и неколико примера: Заслужна је за именовање једног бечког парка именом Дијане Будисављевић, у октобру 2014, што је и данас важно.

Прва је исте године покренула касније успешну иницијативу да се у немачком речнику Дуден промени за наш народ и наше жртве увредљива одредница за реч усташа, што је касније и остварено уз помоћ других српских организација и институција.

Кроз свој програм Култура сећања, Просвјета подсећа на важне датуме и личности нашег народа, али и негује сећање и на друге теме које су битне за нашу историју, на пример, 2015. одржан је јавни час историје и постављена Изложба о Јасеновцу на једном од најпознатијих градских тргова у центру Беча – Шварценбергплацу.

Свих ових година Просвјета у многим случајевима реагује на често негативно и непрофесионално медијско извештавање о нашем народу у дијаспори. На пример, после Просвјетиних протеста против глорификације усташтва у Аустрији, укључили су се многи наши људи и Аустријанци, а Аустријске власти су реаговале и почеле да кажњавају изгреде у Блајбургу и антисрпско дивљање неонациста.”

Покренули сте и сарадњу не само матицом већ и са Србима у окружењу?

“Од оснивања, важна тема је сарадња са матицом али и Србима у Аустрији и Европи. Посебно у окружењу – Словачкој, Чешкој, Румунији, Немачкој, Мађарској, Словенији. Сарадња је подигнута на виши ниво 2016. у Братислави, потписивањем Декларације о стратешкој сарадњи српских организација у расејању коју је иницирала управо бечка Просвјета. Осим тога, потписани су бројни меморандуми о заједничком деловању и остварена је сарадња, између осталих, са Вуковом задужбином и Доситејевом задужбином из Београда, Народном библиотеком Републике Српске, Културним центром Милош Црњански из Новог Сада, Удружењем Књижевника Србије и другим релевантним институцијама.”

Захваљујући Бечкој Просвјети настао је и Меморандум о сарадњи Влада Србије и Српске ради јачања веза матице и припадника дијаспора

“Још јануара 2013. године на састанку са тадашњом директорком Канцеларије за дијаспору Србије, Славком Драшковић у Бечу, управо Просвјета је иницирала и предложила да Српска и Србија озваниче заједнички наступ и однос према српској дијаспори из Србије и Српске. Резултат је био познати Меморандум о сарадњи између Владе Републике Србије и Владе Републике Српске ради јачања веза матице и припадника дијаспоре са територије Републике Србије и Републике Српске потписан 10. јула исте године.”

Просвјета је покренула много пројеката, међу њима је и Српски новогодишњи концерт у Бечу

“Просвјета активно покушава да утиче на позитивну целокупну слику о нашем народу у дијаспори. Већ девет година за редом, сваког 13. Јануара, Друштво организује Просвјетин Српски новогодишњи концерт у Бечу. Ово је постала важна културна манифестација бечких Срба, са интернационалним гостима и публиком, на којој су учествовала значајна имена српске музике и културе – да поменемо само Драгану дел Монако, Браћу Теофиловић, Наташу Вељковић, Биљу Крстић и Бистрик, али учествовали су и многи други познати и мање познати уметници из Србије, Српске, Аустрије и Европе.”

За ових девет година много сте урадили. Манифестација, реализација пројеката, идеја спроведених у делу је заиста било много.

“Много, али још много посла је пред нама. Ово о чему разговарамо је само део активности Друштва, али треба истаћи и велики број манифестација које промовишу заједничку српску традицију, културу, духовност језик и идентитет, нарочито кроз промовисање идеја и дела бројних интелектуалаца и уметника, концерте, изложбе, важне књиге, познату трибину Сусрети и разговори која траје од самог почетка нашег рада. Ту су и други културни програми, а ваља поменути само неке од учесника тих вечери, сарадника и пријатеља Просвјете: Матија Бећковић, Владимир Пиштало, Арно Гујон, Петар Божовић, Милош Ковачевић, Мило Ломпар, Милош Ковић, Ненад Кецмановић, Весна Капор, Борис Малагурски, Александар Гаталица, Слободан Владушић, Велимир Абрамовић, Владимир Кецмановић и многи, многи други.

Заједно са Црквеном општином Свети Сава, већ годинама Просвјета учествује у организацији Светосавске и Видовданске академије, учествује у бројним заједничким пројектима у оквиру Дана културе Републике Српске у Аустрији, друштвене и туристичке промоције наших градова и културе у оквиру сарадње са Амбасадом Србије у Аустрији. Осим изванредне сарадње и велике подршке од стране Амбасаде Србије и Представништва Републике Српске у Аустрији, посебно је важна помоћ и поверење које наш Црква, Епархија аустријско-швајцарска и сам владика Андреј показују према раду и активностима Друштва.”

Стигла су и многа признања и награде?

“За своју активност, Просвјета је добила више вредних признања :
– Признање од Владе Републике Српске За изузетан допринос очувању српског идентитета као и његовању традиције, културе, обичаја, језика, писма и културног насљеђа, као и за унапређење сарадње Републике Српске и Дијаспоре у Аустрији.
– Витезову Златну повељу за очување српског језика и ћириличног писма у дијаспори
– Велику плакету Удружења Књижевника Србије
– Велику Повељу Просвјете, коју је одбор у Аустрији добио За допринос чувању и његовању српске просвјете културе и духовности, као и многе друге.”

Даљи планови?

“Следеће године навршава се десет година од оснивања Просвјете у Аустрији. Многе ствари које се тичу Срба у Аустрији су се промениле током ових година и то на боље. Просвјета ће зато наставити своје деловање, своју борбу као и до сада, са јасно дефинисаним циљевима и методама, са све више снаге и могућности. Као од првог дана”, истакао је Срђан Мијалковић.”

Преузето са официјелне странице РТС-а, 24.06.2020.