Просвјета организовала представљање књиге поезије Вјере Рашковић Зец

У оквиру свог програма „Представљање дела и аутора српске заједнице у Бечу“ аустријски огранак Просвјете организовао је у суботу, 10.новембра, књижевно вече своје уважене чланице, доајена српске дијаспоре у Бечу, госпође Вјере Рашковић Зец.

Председник Просвјете, проф. Срђан Мијалковић, поздравио је многобројне госте изразивши задовољство што је управо збирка поезије Вјере Рашковић Зец увертира у нова културно-уметничка дешавања у Просвјети. Програм „Представљање дела и аутора српске заједнице у Бечу“ почиње овом лепом манифестацијом и покушаће да публици убудуће приближи деловање српских  стваралаца из Беча, али и целе Аустрије.

Збирка Ogni speranza – Без наде (то су речи из стиха „Будите без наде ви који овде улазите“,које стоје као мото дантеовог спева „Пакао“, али и речи које су стајале на улазу у лабораторију Николе Тесле у Колораду. Данте и Тесла су били велики узори наше песникиње. ) садржи преко стотину песама које су подељена по поглављима: Иду дани и пролазе, Бог и човјек, Вријеме, Пути, Крај пута, Умјетност духа, Чаролије маште, Убити љубав, Срећа, Самоћа, Мисли у бескрај бјеже, Умјетници небесници и патници, Љепота, Музика, Ријеч, Пјесник гола душа. Она је избор из вишедеценијског рада ове песникиње и представља једну врсту круне њеног поетског стварања.

Одабране песме надахнуто су читали Касијана Милошевић, Милева Чокић, Љиљана и Дарко Марков, Ана Кукић, Радиша Ђокић, Стјепан Херман, а на немачком, преводилац ове књиге Горан Милетић. Они су показали висок степен језичког израза и доброг разумевања ове поезије. Ауторка је између сваке песме духовито говорила о свом уметничком стваралаштву, што је измамило осмехе присутних гостију, али и громогласне аплаузе.

Проф. Мијалковић, као рецензент збирке, закључује да су песме прожете јаким емоцијама, искуством и знањем, руковођене унутрашњом имагинацијом и универзалним духом. Подсетио је посебно на кратак извод из рецензије:

„Језик којим ауторка суверено саопштава свој лирски израз леп је пример очуваног српског новоштокавског дијалекта ијекавског изговора. Ова књига је битан елеменат очувања и неговања те варијанте српског књижевног језика, јер је мудрост и промишљеност лирског израза изречена њиме, ретка и јединствена. Док читамо те искрене песме, исказане тим лепим говором, оне без муке налазе пут до нашег унутрашњег света, додирују га и чине бољим и другачијим. Оне успевају да код пажљивог читаоца пробуде најдубље осећаје и учине живот јаснијим, мирнијим и једноставнијим. Док читамо песме Вјере Рашковић, осећамо се боље. Можда је то апсурд, али ова књига, иако се зове Без наде, на свој посебан начин пружа нам нову наду и показује нови, бољи свет.“ 

Сала на четвртом спрату СПЦ Свети Сава била је испуњена готово до последњег места, а међу многобројним поштоваоцима писане речи госпође Вјере Рашковић Зец нашла се и њена нећака, госпођа Санда Рашковић Ивић, посланица у Скупштини Србије. Она се бираним речима обратила публици и изразила велико поштовање и љубав према тета Вјери, подсетивши на велику важност подршке породице образовању и заједничком очувању традиције.

Пријатно дружење и разговор са ауторком настављен је уз коктел у оближњем кафеу „Дамиани“. Госте је успешно забављао изванредни музичар на хармоници, Зоран Ћирић-Ћирке.

На крају, утисак је јединствен. Госпођа Вјера Рашковић Зец је заслужна за једно незаборавно књижевно вече, а Просвјета је поносна и захвална што заједно са њом може да учествује у очувању и неговању српског језика и културе у Аустрији.