Септембар – Просвјета у Бечу обележила 80 година од рођења Бранка Миљковића

Као и сваке прве суботе у месецу, тако је  и 6. Септембра увече свечана сала цркве св.Саве у Бечу била пуна радознале публике, која је присуством и учешћем одала почаст српском „Принцу песника“, Бранку Миљковићу. Оно што је овај догађај чинило посебним, била је могућност да се у стиховима великог песника ужива на српском и немачком језику, а песме су на оба језика надахнуто читале Гроздана Булов и Светлана Матић, чланице одбора Просвјете. За музичку пратњу побринула се сјајна флаутисткиња Сашка Марјановић , тренутно на постдипломским музичким студијама у Бечу.

Трибину је водио и о песниковом стваралаштву говорио професор Срђан Мијалковић, председник  Друштва, који је подсетио на велики значај Миљковића у српској култури, његов буран живот и трагичан крај и потребу да се његово дело вреднује у европским оквирима, јер оно то по свом квалитету неспорно заслужује.

Стихови као „Најлепше певају заблуде“, „Ко не слуша песму, слушаће олују“, „Да ли ће слобода умети да пева, као што су сужњи певали о њој “, али и многи други, постали су баштина не само српског, но и других народа.

Посебан однос према идентитету, језику, традицији и пореклу који је Бранко у свом песништву показивао, остао је , због времена у коме је стварао, недовољно истражен.  У предавању, истакнут је управо тај битан део песниковог рада, оличен највише у циклусу “Утва златокрила“, где у насловима и стиховима песама: „Болани Дојчин“, „Слуга Милутин“, „Утва“, „Додоле“, и другима, традиција и мит чине основу његовог стварања.

Публика је, у разговорима, била заинтересована и за трагичну, прерану смрт песника (у ноћи 12/13. Фебруара у Загребу, недалеко од периферијске крчме са чудним гостима)  коју су тадашње власти прогласиле самоубиством, иако су постојале индиције да је песник убијен.

Имао је, тада тек 27. Година, био на врхунцу живота и стварања, познат и славан, овенчан наградама, боем, и пријатељ многих, али судбина и време му нису били наклоњени. Настрадао је прерано и трагично, а остало нам је његово дело, које и данас спада у врх српске и европске књижевности, био је заједнички закључак те лепе вечери.

Порука присутних била је и нада да ће се у Србији и целокупном српском духовном простору посветити дужна пажња неговању сећања на Миљковића и друге великане наше и европске културе

Служба за информисање Просвјете Беч, 07.09.2014.