Новембар – Дан примирја у Првом светском рату – Приче о миру

СПКД Просвјета – одбор у Аустрији је протеклог викенда обележио Дан примирја у Првом светском рату. У програму под називом „Приче о миру“ учествовали су Стеван Тонтић, песник, прозаиста, есејиста, антологичар, преводилац с немачког, добитник више књижевних награда, Драган Драгић, саветник у амбасади БиХ у Аустрији, мр Младен Филиповић, шеф Представништва Републике Српске у Аустрији, као и домаћин проф. Срђан Мијалковић.

Разговоре је отворио и присутне, испред Цркве Васкрсења Христовог, поздравио отац Михајло Смиљанић.

Проф. Срђан Мијалковић је истакао да „Просвјета – одбор у Аустрији“ већ више од пет година негује културу сећања кроз различите културне манифестације. „Приче о миру треба да нас подсете на велике жртве које је Србија поднела у Првом светском рату, које не смемо као народ да занемаримо и заборавимо, али и да нас окрену ка размишљањима да рата више никада не буде, ни сада, ни у будућности“, подвукао је Мијалковић.

Присутне је са богатом биографијом Стевана Тонтића, упознао проф. Мијалковић, подсећајући да је реч о човеку који је песник, прозаиста, есејиста, антологичар и преводилац. Рођен је у Санском Мосту 1946. године. „Студије филозофије са социологијом завршио је у Сарајеву. Након вишегодишњег боравка под статусом азиланта у Немачкој (1993-2001) поново се настанио у Сарајеву као самостални књижевник. Добитник је више књижевних награда, а његова дела су преведена на више језика“, додао је Мијалковић.

Многобројна публика имала је прилику да чује, између осталих, Тонтићеве песме: „Сјај и мрак“, „У плиткој Европи у дубокој Азији“, „Ја, авет“ „Елегија за мачку и мачиће“, „Гроб“, „Писмо Васку Попи“, „Свето писмо“ „Исповјест егзиланата“, „Само да ваша не стигне ме хвала“, „Хвала ти, Господе“, „Анђео ми бану кроз решетке“, „У Јерусалиму, у земаљскоме“, „Срећа глувонијемих“, итд.

Говорећи о томе како су његове песме настајале, Стеван Тонтић је подсетио: „Песме које сам писао у рату у Сарајеву, које су садржајно најтеже и у себи носе најгрозније слике, можда сам чак најлакше написао, зато што су ми те слике биле дате споља. Нисам морао ништа да измишљам, требало је само да их организујем на естетски ваљан начин. Као вероватно и сви песници, и ја говорим да је љубав спасоносна. У пријатељима или значајним уметничким делима човек покушава да нађе неку наду. Из апсолутног безнађа не би се могло ништа радити, па ни писати, корачати ни дисати. Онда би човек капитулирао. Још верујем у значење уметности и људских дела. То је нада да човек може нешто да каже што ће бити релевантно и за друге људе.“

Након интеренсантне дискусије, сви учесници програма су се сложили да је природно стање човека да живи и ствара у миру и да се у данашњем торбулентном времену, треба осврнути и вратити традиционалним вредностима, а љубав међу људима и поруку мира ширити свуда и на сваком месту.

Пр. Просвјета Аустрија, 19.11.2016.