Septembar – Prosvjeta u Beču obeležila 80 godina od rođenja Branka Miljkovića

Kao i svake prve subote u mesecu, tako je i 6. Septembra uveče svečana sala crkve sv.Save u Beču bila puna radoznale publike, koja je prisustvom i učešćem odala počast srpskom „Princu pesnika“, Branku Miljkoviću. Ono što je ovaj događaj činilo posebnim, bila je mogućnost da se u stihovima velikog pesnika uživa na srpskom i nemačkom jeziku, a pesme su na oba jezika nadahnuto čitale Grozdana Bulov i Svetlana Matić, članice odbora Prosvjete. Za muzičku pratnju pobrinula se sjajna flautistkinja Saška Marjanović , trenutno na postdiplomskim muzičkim studijama u Beču.

Tribinu je vodio i o pesnikovom stvaralaštvu govorio profesor Srđan Mijalković, predsednik Društva, koji je podsetio na veliki značaj Miljkovića u srpskoj kulturi, njegov buran život i tragičan kraj i potrebu da se njegovo delo vrednuje u evropskim okvirima, jer ono to po svom kvalitetu nesporno zaslužuje.

Stihovi kao „Najlepše pevaju zablude“, „Ko ne sluša pesmu, slušaće oluju“, „Da li će sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj “, ali i mnogi drugi, postali su baština ne samo srpskog, no i drugih naroda.

Poseban odnos prema identitetu, jeziku, tradiciji i poreklu koji je Branko u svom pesništvu pokazivao, ostao je , zbog vremena u kome je stvarao, nedovoljno istražen. U predavanju, istaknut je upravo taj bitan deo pesnikovog rada, oličen najviše u ciklusu “Utva zlatokrila“, gde u naslovima i stihovima pesama: „Bolani Dojčin“, „Sluga Milutin“, „Utva“, „Dodole“, i drugima, tradicija i mit čine osnovu njegovog stvaranja.

Publika je, u razgovorima, bila zainteresovana i za tragičnu, preranu smrt pesnika (u noći 12/13. Februara u Zagrebu, nedaleko od periferijske krčme sa čudnim gostima) koju su tadašnje vlasti proglasile samoubistvom, iako su postojale indicije da je pesnik ubijen.

Imao je, tada tek 27. Godina, bio na vrhuncu života i stvaranja, poznat i slavan, ovenčan nagradama, boem, i prijatelj mnogih, ali sudbina i vreme mu nisu bili naklonjeni. Nastradao je prerano i tragično, a ostalo nam je njegovo delo, koje i danas spada u vrh srpske i evropske književnosti, bio je zajednički zaključak te lepe večeri.

Poruka prisutnih bila je i nada da će se u Srbiji i celokupnom srpskom duhovnom prostoru posvetiti dužna pažnja negovanju sećanja na Miljkovića i druge velikane naše i evropske kulture

Služba za informisanje Prosvjete Beč, 07.09.2014.