Ovaj sajt sadrži kolačiće


Štampa

Mart - Arno Gujon gost Prosvjete u Beču i Lincu

Povodom podsećanja na 15 godina od tragičnog pogroma nad Srbima na Kosmetu , u organizaciji odbora "Prosvjete" u Beču, humanitarac francuskog porekla Arno Gujon predstavio je u subotu uveče svoju knjigu "Svi moji putevi vode ka Srbiji" i preneo patnje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Cilj njegovog dolaska bio je i da u saradnji sa Prosvjetom u Austriji započne zajedničku akciju prikupljanja pomoći za srpske porodice sa Kosmeta. Gujon je, u Hramu Vaskrsenja Hristovog, rekao da i pored svih teškoća Srbi na Kosovu i Metohiji ne odustaju, bore se, opstaju i čak prosečno imaju više dece nego u centralnoj Srbiji. Osnivač humanitarne organizacije "Solidarnost za Kosovo" dodao je da su deca najbolji znak nade, jer - dok ima dece ima i života.

U prepunom hramu Gujon je kazao da je povod da pomogne srpskom narodu bio pogrom od 17.marta 2004.godine, koji je bio velika tragedija. "Viševekovno francusko-srpsko prijateljstvo postoji i dalje u nekim francuskim porodicama, koje osećaju prijateljstvo i savezništvo sa srpskim narodom. Kao dete sam mnogo od oca čuo o Srbima i Srbiji. Moj otac je rekao da je tadašnji srpski princ – potonji kralj Petar 1. bio spreman da žrtvuje svoj žvot za zemlju koja mu nije domovina, zbog prijateljstva sa francuskim narodom. Iako nisam tada poznavao Srbiju i Srbe u porodici smo znali da je to nama prijateljski narod", objasnio je on. Gujon je dodao da se bombardovanje NATO dogodilo kada je imao 13 godina i da su francuski mediji tada prikazivali crno-belu sliku, uz mnoštvo izgovorenih neistina o srpskom narodu. Prisetio se da je u to doba organizovana i debata u njegovoj školi i da je jedan njegov profesor opravdavao bombardvanje RTS-a, na šta se on usprotivio, pošto je zahvaljujući ocu znao da to nije istina, i rekao da medijska kuća kakva god da je ne sme biti vojni cilj.

„Tada je malo falilo da me profesor izbaci. Par godina kasnije prepoznao me je u jednoj knjižari i priznao da sam bio u pravu i izvinio se. On je promenio svoje mišljenje. To pokazuje da uvek treba braniti istinu i svoje stavove, jer istina kad tad isplivava na površinu", podvukao je on. Revoltirani pogromom 2004. brat i on su odlučili da pomognu, jer su paljenje crkava osećali kao svoju ličnu bol, tugu i nevericu da se tako nešto dozvoljava usred Evrope.

Gujon je rekao je da je odlučio da uči srpski jezik nakon što je u jednom selu u enklavi sreo dečaka Paju, koji je govorio tečno francuski, naučen od francuskih Kforovaca. "Pomislio sam tada da ako je Pajo uspeo u malom metohijskom selu da nauči francuski, valjda ja mogu da naučim srpski. Učenje jezika bilo mi je bitno da razumem još bolje muke srpskog naroda, a važno mi je da mogu da svedočim o njihovom položaju", rekao je on. Istakao je da, i pored činjenice da je 10.septembra prošle godine kada je bio privremeno pritvoren na administrativnom prelazu Merdare, na putu u Novo Brdo da otvori farmu, kada mu je od albanskih privremenih institucija izrečena mera zabrane ulaska na Kosovo, ne odustaje od pomaganja srpskom življu. "Ja sam sa ljudima kojima smo pomagali postao prijatelj i niko ne preispituje sebe kada treba da pomogne svojim prijateljima i braći. To je nešto što se podrazumeva", podvukao je on. Gujon je preneo da je u prethodnih 15 godina njegova organizacija organizovala 44 konvoja pomoći, pokrenula desetine projekata, renovirala 33 škole, podigla šest farmi, otvorila mlekaru i mnogo toga drugog što je potrebno srpskom narodu da preživi na Kosovu i Metohiji. Istakao je da su Srbi sa Kosova i Metohije vredni i pametni, ali da nemaju mogućnosti da se razvijaju i imaju dostojanstven život. Ukupna vrednost humanitarne pomoći koju je dostavio srpskom narodu na Kosovu i Metohiji prevazišla je pet miliona evra. "To je mnogo, i ujedno malo. Malo jer su potrebe ogromne, ali je mnogo jer iza svakog uloženog evra u školu, farmu i drugo stoji po jedan donator. Okupili smo oko 12.000 francuskih donatora koji nisu zaboravili na Srbe na Kosovu, i zato je ova pomoć još vrednija, jer nije samo materijalna, već i moralna podrška", naglasio je on.

Otac Jovan Alimpić, kao predstavnik crkve, je sa velikim zadovoljstvom pozdravio prisutne i dragog gosta i zahvalio Prosvjeti na ovom projektu i uspešnoj saradnji. Marko Sarić, potpredsednik "Prosvjete" u Austriji, predstavljajući gosta, pozvao je prisutne da pomognu akciju i da doniraju pomoć, ali i da se uključe u rad ove organizacije koja se bori da Srbi u Beču dobiju bolji status, da deca uče srpski jezik, za otvaranje srpske škole i kulturnog centra. Predsednik "Prosvjete" Srđan Mijalković obavestio je prisutne da veče ima i humanitarni karakter i da je to početak zajedničke akcije sa organizacijom "Solidarnost za Kosovo", prikupljanja sredstava za kupovinu plastenika za više srpskih porodica na Kosmetu. Samo tokom ove večeri prikupljena je značajna suma od 4.452 evra.

U programu učestvovao je i "Mali hor" Prosvjete koji je izveo pesme sa Kosova i Metohije, pod dirigentskom palicom Vere Simić. Članica Prosvjete Darija Stefanović, u ime prisutnih, posebno se zahvalila Gujonu na svemu što je uradio za srpski narod na Kosovu. "Ti si naše čedo sa dva srca, jedno francusko i jedno srpsko", rekla je ona. Ovo veče aktivno je pomogao i g. Dejan Mastilović, sekretar „Prosvjete“ iz Beograda, koji je podržao organizaciju projekta i bio dobar saradnik g. Gujonu. Među prisutnima, koji su strpljivo stajali u redu sa željom da se upoznaju sa Gujonom i dobiju posvetu u njegovoj knjizi, bilo je mnogo onih koji su kazali "gde bi bila Srbija da imamo Gujona za predsednika".

Predsednik Crkvene opštine, g. Radoslav Mitrović istakao je da je veoma važno da se i u Beču čuje o stanju na Kosovu i Metohiji. On je preneo da crkva iz Beča šalje mesečno 2.100 evra - svaka crkva po 700 evra - za Narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji, i to već skoro deceniju. Međutim, dodaje on, da onaj koji nije bio na Kosovu ne zna pravo stanje, već sebi stvara sliku samo preko medijskih izveštaja, a Srbi u enklavama posebno teško žive i ne bi mogli da prežive bez pomoći. On je pohvalio Prosvjetu za organizaciju ove večeri, ali i za dosadašnji dugogodišnji uspešan rad.

Inače, pre dolaska u crkvu, Gujon je posetio poznati bečko-srpski kafe „Vino Laguna“ gde se susreo sa mladim Prosvjetarima, studentima i članovima kluba mladih Prosvjete, koji su ga oduševljeno pozdravili. Sutradan je Prosvjeta organizovala gostovanje Arna Gujona u Lincu, u saradnji sa poverenikom Prosvjete za Linc, g. Željkom Maleševićem i protom Draganom Mićićem. Doček u crkvi Svetog Vasilija Ostroškog bio je izuzetan. Posebno je važno da je Arno Gujon obišao i razred Prosvjetine škole u Lincu, razgovarao sa dečicom i ukazao na važnost i potrebu učenja srpskog jezika u dijaspori. Srbi iz Linca su osvetlali obraz, prikupljen je dodatni prilog za kupovinu plastenika za još četiri srpske porodice na Kosmetu, a akcija Prosvjete u Austriji na podršci i prikupljanju priloga Arno Gujonovoj organizaciji "Solidarnost za Kosovo" će se nastaviti do maja meseca.

Tačno 15 godina nakon pogroma, uspeli smo da pretvorimo našu tugu u dela prikupivši 6800€ za Srbe na Kosovu i Metohiji. Zahvaljujući toj pomoći isporučićemo u narednom periodu 13 plastenika za 13 porodica koje žive u enklavama. Svaka od njih će moći da poveća svoju proizvodnju i održava domaćinstvo od svog rada.


PR. Prosvjeta Beč, 18.03.2019