Просвјета Аустрија

 

У хладно али пријатно недељно поподне, 21. октобра 2012. године, у трећем бечком округу, недалеко од Амбасаде Републике Србије и најстарије српске цркве у Бечу, Храма Св.Саве, свечано је отворена Канцеларија Одбора СПКД (Српског Просвјетног и Културног Друштва) Просвјета у Аустрији.

Свечаност је била двострука, јер се истовремено славила трогодишњица Ординације и пресељење у нови простор познате бечке лекарке Др.Зорице Мијалковић, која је истакнута чланица и добротвор Просвјете. Она је осетила и препознала идеју и мисију коју Просвјета носи и понудом простора за даљи рад подржала њено деловање.

С обзиром да се Ординација и Канцеларија налазе једна поред друге, организована је заједничка прослава, са жељом да се укаже на потребу јединственог приступа здрављу али и свеукупном културном и духовном животу бечких Срба.

Међу гостима је, наравно било и Аустријанаца, али највише је било чланова Просвјете, од којих су многи лекари, инжињери, привредници, интелектуалци, којима је заједничка идеја очовања традиције, културе и поправљања положаја српске заједнице у Бечу.

Свечане и надахнуте говоре су , осим председника Просвјете, одржали и Др. Мијалковић и протојереј-ставрофор Крстан Кнежевић, старешина храма Св.Саве, који је и освештао просторије. Он је говорио о вишевековном присуству Срба на овим просторима и подсетио на то да је још свети Сава установио болницу у Хиландару, подсетивши да Срби имају дугу традицију на том пољу, те да су многи виђени бечки Срби били лекари, али и педагози којима је судбина свог народа увек била у срцу.

Др.Мијалковић је истакла да Срби поштују земљу домаћина, да су многи од њих вредни и цењени у свом окружењу, али и да су посвећени очувању своје културне посебности и традиције, што је важан елеменат у међусобном упознавању и уважавању.

Прославу су својим присуством увеличали и Амбасадор Републике Србије у Аустрији, Њ.Е. Милован Божиновић са супругом, Амбасадорка Босне и Херцеговине, Њ.Е. Тања Милашиновић-Мартиновић, госпођа Итана Павићевић-Јеремић из Конзулата Р.С. у Бечу, војни аташеи, чланови дипломатског кора, свештенство, истакнути привредници, уметници, јавни радници, припадници медија, као и представници многих српских организација у Аустрији.

У програму је учествовала уметница Јелена Крстић, која је својим препознатљивим гласом отпевала сплет традиционалних српских песама, што је публика у више наврата поздравила искреним аплаузима. Свој део наступа завршила је извођењем „Химне Просвјете“ коју је пре сто година написао Алекса Шантић, а ове године, у Бечу, компоновао композитор Бранко Каракаш.

Славље је настављено коктелом у оближњем салону „Дамиани“, уз музику врсних инструменталиста, Мирослава и Александра Јанкех, уз које су се, до дубоко у ноћ, дружили пријатељи и гости Просвјете.

На крају, треба рећи да ће Канцеларија Просвјете од новембра бити отворена за све чланове и пријатеље, као и све који желе да учествују у бројним пројектима, од којих треба поменути: „Помоћ у учењу“, за школску децу; „Малу играоницу“ за малишане предшколског узраста; „Реторику“ за оне који желе да усаврше своје знање српског језика; „Дебатни клуб“ за све који желе да побољшају квалитет немачког језика...

Они који још нису чланови моћи ће да се учлане, а понудиће се и могућност претплате на часопис „Нова зора“, у издању главног Одбора Просвјете, као важан облик подршке борби за очување српског идентитета на свим просторима где Срби живе.

Отварање Канцеларије значи и почетак рада на Библиотеци Просвјете у Бечу, за коју постоји лепо интересовање, али и потреба шире подршке наших грађана и институција.

На крају, мали програмски цитат из говора проф. Срђана Мијалковића, председника бечке Просвјете: „Сигуран сам, од данас ће ово место бити место Речи. Место поштовања писане и изговорене речи. Место где се оне чувају и где се увек могу слободно и гласно изрећи. Где се слова и реченице, књиге и језици, одсликане и одигране речи, а са њима и људи који их носе и стварају, могу сусрести и оплеменити. Где се речи, различитих извора, идеја и језика, допуњују и слажу. Место, где се речи, заоденуте у поштовање, културу, традицију у суживот, увек изнова могу разумети и градити.“